POVEZIVANJE SA PRIRODOM JE ISKONSKA ČOVEKOVA POTREBA, ALI I VEČITA TEŽNJA ARHITEKATA PRILIKOM PROJEKTOVANJA OBJEKATA. ŠTO JE UNUTRAŠNJI PROSTOR OTVORENIJI PREMA SPOLJAŠNJEM OKRUŽENJU, TO SE SMATRA KVALITETNIJIM I ZDRAVIJIM ZA ŽIVOT I BORAVAK ČOVEKA U NJEMU. HOUSE 64 JE STAMBENI OBJEKAT KOJI SVAKIM SVOJIM SEGMENTOM KORESPONDIRA SA PRIRODOM I PRUŽA POTPUNU INTIMNOST SVOJIM STANARIMA U ODNOSU NA SUSEDE I SPOLJAŠNJI SVET.
Grad Merida se nalazi u državi Jukatan u Meksiku i udaljen je 35 km od obale Meksičkog zaliva. Centralno gradsko tkivo je prenaseljeno, sa gusto zbijenom gradskom matricom. U ovakav urbanistički kontekst smešten je objekat House 64, projektantsko ostvarenje meksičkog arhitektonskog biroa Xavier Salas Architects. Objekat je umetnut na parcelu veoma izduženog pravougaonog oblika, čija je dubina trostruko veća od širine. Svojim bočnim stranama oslanja se na susedne kuće, a ima samo jednu slobodnu fasadu kojom komunicira sa ulicom i spoljnim svetom. Iz ove činjenice je i proizašao koncept okretanja kuće ka samoj sebi i ka svojoj unutrašnjosti, što je postignuto stvaranjem unutrašnjih bašti.
Prvi kontakt sa kućom je ulična fasada sa ulaznom kapijom i kolskim ulazom u garažu. Visoki drveni brisoleji štite fasadu od dolazećih sunčevih zraka sa zapada. Između vertikalnih drvenih lamela nazire se bujna vegetacija, nagoveštavajući kakvo se zeleno bogatstvo skriva unutra. Prolazom kroz kapiju pristupa se prvoj maloj bašti kao predprostoru kuće, iz koje se dalje ulazi u unutrašnjost objekta.
Koncept dizajniranja kuće ‘u kontaktu sa prirodom’ prisutan je u svakom njenom segmentu. Kuća korespondira sa spoljašnjim okruženjem posredstvom većih i manjih unutrašnjih bašti koje su rasute po celoj kući. Iz svake prostorije moguće je direktno pristupiti nekom od vrtova ili bar vizuelno doživeti tu povezanost. Baštice pružaju poseban kvalitet unutrašnjem prostoru, a samom korisniku obezbeđuju potrebnu količinu prirodne svetlosti, vazduha i vizuelnih nadražaja. Celokupan životni prostor je veoma prijatan i komforan.
Glavne prostorije objekta okrenute su ka centralnom vrtu i direktno su sa njim povezane. Centralna bašta je, pored svoje bujne vegetacije i bazena sa vodenim slapovima, opremljena i mobilijarom za sedenje, pergolom za zaštitu od sunca i prostorom za roštilj. Ova zelena dnevna soba na otvorenom, namenjena okupljanju i druženju svih članova porodice, fizički razdvaja, odnosno povezuje glavni deo kuće sa master spavaćom sobom, smeštenom na zadnjem kraju parcele, koja je dovoljno izolovana da pruži potrebnu intimnost svojim korisnicima.
Inspirisani istorijskim tipologijama građenja i tradicionalnom arhitekturom ovog dela grada, arhitekti su na savremen način preneli i interpretirali principe tradicije na svoju arhitekturu, posebno u pogledu naglašavanja vertikalnosti i prostornosti i u odabiru i primeni materijala. Prostor u enterijeru menja svoju visinu od normalne do dvostruke u delu za obedovanje, kao i u master spavaćoj sobi, čime je prostoru omogućeno neometano provetravanje. Spavaće sobe na spratu, kao i master spavaća soba, imaju zasebna kupatila, što doprinosi većoj udobnosti.
