ARHITEKTURA RESTORANA BJORK TEŽI EKSPRESIVNOJ IZRAŽAJNOSTI, NAGLAŠAVA NEIZRECIVU POETIČNOST PREDELA KOJI GA OKRUŽUJE I DODAJE MU ODREĐENI NIVO IRACIONALNOG I BAJKOVITOG. AUTORI SU KREIRALI ARHITEKTONSKO DELO KOJE NIJE SAMO UOKVIRENI PROSTOR, VEĆ OBJEKAT KOJI PRELAZI SVOJE UTILITARNE GRANICE I POSTAJE ŽIV, ELASTIČAN, PULSIRAJUĆI.
Planinski restoran Bjork smešten je na skijaškoj stazi, na obodu šume i usred nepreglednih proplanaka skijaškog centra Hemavan u Švedskoj. Zahvaljujući formi koja podseća na vernakularnu arhitekturu regije, postao je simbol planinske zimske idile. Ideja arhitekata je bila da uspostave harmoniju restorana sa okolinom. Vidljiv je sa svih strana, a zbog svog oblika koji odražava nasleđe tradicionalne arhitekture, potpuno se uklapa u predeo. Nagib krovnih ravni i izbor materijala omogućavaju da se sneg zadrži na fasadi, što doprinosi konceptu višestrukog nadovezivanja na kontekst.
PEJZAŽ KAO KONCEPTUALNI OKVIR
Početak svakog projektovanja zapravo je iščitavanje svojstava mesta na kome se izgradnja planira. Arhitektura poseduje prednost u odnosu na sve druge umetnosti jer je ona po svojoj prirodi heterogena i raznolika, i poput ambijenta u kome postoji, izložena stalnim promenama. Ipak, vrednom i sugestivnom ne čini je samo puko uklapanje u okruženje i kontekst.Ona mora da govori sama za sebe i da ima svoj identitet, a tek u interakciji sa mestom postiže svoju potpunu ekspresiju i pronalazi način da bude shvaćena.
Arhitektura ovog objekta oslanja se na jednostavne ali odvažne prostorne koncepte, na povratak prirodi i istraživanje prostih formi. Lagana drvena struktura harmonično se integriše u pejzaž, a velike staklene površine obezbeđuju komfor i besprekorno osvetljenje i otvaraju impresivne vizure posetiocima. Šumoviti pejzaž koji se vidi kroz sve prozore unosi u ovaj objekat duh pastoralne misterije i romantike i pruža osećaj otvorenosti i beskrajnog širenja.
U KOMPOZICIJI OBJEKTA PREPOZNAJE SE KVALITET OTVORENOG DELA SNAŽNE EKSPRESIVNOSTI, IAKO SU PRILIKOM NJEGOVOG STVARANJA KOMBINOVANI SAMO OSNOVNI GEOMETRIJSKI OBLICI.
SUDAR JEDNOSTAVNIH VOLUMENA
U kompoziciji objekta prepoznaje se kvalitet otvorenog dela snažne ekspresivnosti, iako su kombinovani osnovni geometrijski oblici. Ideja je bila da objekat predstavlja refleksiju predela koji ga okružuje, ali ne u bukvalnom smislu pukim imitiranjem, već uzimanjem fragmenata iz prirode i njihovim sklapanjem u promišljenu celinu u kojoj su glavni aspekti arhitekture – konceptualnost, estetika i kontekstualnost, podjednako zastupljeni. Ako objekat posmatramo šematski, njegovu volumetriju sačinjavaju dve prizme – trostrana i četvorostrana, koje se međusobno prepliću i sudaraju (restoran na južnom delu i krovni pokrivač).//ek Vesna Ravić
– Više u EKO KUĆI No22
Zbog oblika koji odražava nasleđe tradicionalne arhitekture, objekat se potpuno uklapa u predeo.
