JASNO STREMLJENJE KA POSTIZANJU HARMONIJE KROZ VIZURE PRIZORA KOMPONOVANIH OD ELEMENATA IZ PRIRODE I ARHITEKTURE, REZULTIRALO JE OBJEKTOM KOJI EGZISTIRA NA GRANICI APSTRAKTNOG I KREIRA SVOJ SOPSTVENI MALI SVET UNUTAR MONUMENTALNIH ZIDINA KOJE MU OBEZBEĐUJU BEZBRIŽNOST I SIGURNOST.
Na ostrvu Paros, arhitektonski studio React Architects je na nagnutom terenu koji se spušta prema moru projektovao kompleks niskih kuća sa kamenim spoljašnjim zidom. Svesni potrebe da se očuvaju prirodne lepote lokacije u oblasti Agios Ioannis Detis, zaštićeni deo stenovitog pejzaža koji se savršeno uklapa u zaliv Naoussa, arhitekti su želeli da ostave najmanji mogući trag na okruženje, sa naglaskom na važnostI ekološki usmerenog pristupa u odnošenju prema prirodnoj sredini. Transformacija morfoloških karakteristika kikladske arhitekture sa ciljem stvaranja savremenog arhitektonskog jezika je, zajedno sa integracijom u prirodni pejzaž, vodeći princip dizajna.
PROSTOR U PROSTORU
Objekat na prostranoj lokaciji pored mora sastoji se od dve kuće sa belim obradama od gipsa, zajedničkogdvorišta i bazena, a sve je okruženo kamenim vanjskim zidom koji, obavijajući i štiteći naseljeni prostor u onom što arhitekti opisuju kao ‘zagrljaj’, predstavlja početni impuls i ideju vodilju projekta. Ovaj zid, koji nalikuje kakvoj opni ili omotu, predstavlja graničnu površinu koja u krajnjoj meri definiše estetski izraz celokupnog kompleksa. Arhitektonska grupacija formi prati tradicionalni ‘katoikies’ stil kikladske arhitekture koji je prepoznatljiv u planovima manastira na Parosu – crkva u centru i obodne zgrade okružene zatvorenim spoljnim zidom. Evidentna je ideja ‘prostora u prostoru’ gde spoljašnjost okružuje jednu složenu konfiguraciju i gde kontrapunkt strogog omotača korespondira sa zagonetnom unutrašnjošću prilagođenom potrebama savremene kuće.
Pažljivo implementiran u postepeni nagib zemljišta, kompleks se nalazi u prirodnoj topografiji, a prolaznici vide samo vrhove vanjskih zidova. Arhitekti su izabrali kamen čija je boja slična boji okolnog terena, a beli zidovi kuća mogu se videti samo iz dvorišta. Projektanti su se takođe pozabavili uvođenjem privatnosti na relativno izloženo mesto.
INTROVERTNOST I JASNOĆA IZRAZA
Stroga blokovska struktura i beskompromisna oštrina i jačina građevine oslikavaju okolni teren. Forma lišena ornamenata, kao znak čistih i lucidnih misli, svoju lepotu pronalazi u stepenu korisnosti i funkcionalnosti koju odražava, iskazujući jasnu tendenciju ka geometrizmu. Zdanje ostavlja utisak jakog i stabilnog, a otvori na obodnim zidovima ne govore mnogo o unutrašnjosti iza njih, što doprinosi utisku mističnosti. Struktuiran pejzaž bogat raznolikom vegetacijom i oivičen vodenom površinom mahanizam je za pronalaženje reda, spokoja i tišine. Objekat vizuelno i estetski pleni svojom minimalističkom volumetrijom, a introvertnost mu daje poseban ugođaj sigurnosti i privatnosti doma. Sama materijalizacija zida koji ‘grli’ objekat, izvedena prirodnim lokalnim kamenom, učvršćuje kompoziciju, upotpunjava je i obogaćuje svojom bojom i taktilnošću materijala.
Pozicioniranje otvora na spoljnem zidu uslovilo je kadriranje prizora, pa stanovnici kuće osim prozora na samoj fasadi imaju još jedan, poput slike u slici ili kadra u kadru. Međutim, ovo ne predstavlja ograničenje, već pojačava autonomnost i likovnu izražajnost kuće s obzirom na to da su otvori pažljivo postavljani tako da prikazuju kadrove u koje su ukomponovani elementi iz prirode i arhitekture. Usklađujući svoje odnose, oni grade nezavisne predstave i odražavaju suštinu celine kojoj pripadaju. Moglo bi se reći da je arhitektura ovog dela delimično i pod uticajem zen estetike prepoznate ne kao trend, već kao skup univerzalnih vrednosti. Primenjene metode sažimanja, jasnoća izražavanja, čiste prave linije, ravan krov, ogoljenost i formalna suština volumetrijskog izraza, karakterišu ovaj kompleks i daju mu duhovnu snagu.
