Biljke su definitivno glavne zvezde vrtnog šoua, ali posebno u urbanim vrtovima zahtevaju solidnu pozadinu i čvrst dizajn, tako da mene neizbežno privlače zgrade i njihovo mesto u šemi. Bašta mora udobno da se smesti u svoje okruženje, bilo ono na krovu, u podrumu ili na zatalasanim padinama ogromnog seoskog imanja.
Svi smo, srećom, različiti. Svi na dizajn gledamo sa različitih pozicija, a često dolazimo do istog rešenja. Međutim, kako do njega dolazimo i šta utiče na naš proces donošenja odluka, krajnje je individualno. Na sve nas utiču drugi ljudi, u manjoj ili većoj meri. Na neke posebno utiče umetnost ili pejzaž, na druge same biljke. Dizajn vrta, pejzažna arhitektura i sadnja imaju isti cilj, a svaki naš dizajn uključuje neke, mnoge ili čak sve te aspekte i njihove specifične estetike.
Moja opsednutost Lego kockama u detinjstvu prerasla je u ljubav prema gradnji i ona me do sada nije napustila. Oduvek me zanimalo udaranje čekićem po stvarima, rastavljanje i pokušaj ponovnog sastavljanja (često sa dva preostala vijka i bar jednom podloškom), što ukazuje na to da moja inspiracija dolazi prvenstveno iz domena gradnje i arhitekture. To ne znači da ne volim biljke ili da ne shvatam kolika je njihiva uloga i vrednost za jedan dizajn. Radim ono što radim jer su me od malih nogu podsticali da se bavim baštovanstvom: da uzgajam biljke, da ih razmnožavam, orezujem, čupkam, plevim. Bukvalno sam luda za biljkama i jedan od mojih nedostataka je taj što često pokušavam da ih u preterano velikom broju ubacim u bašte klijenata, čak i sada nakon svih ovih godina. Biljke su definitivno glavne zvezde vrtnog šoua, ali posebno u urbanim vrtovima zahtevaju solidnu pozadinu i čvrst dizajn, tako da mene neizbežno privlače zgrade i njihovo mesto u šemi. Bašta mora udobno da se smesti u svoje okruženje, bilo ono na krovu, u podrumu ili na zatalasanim padinama ogromnog seoskog imanja.
Iako su u to vreme moje formalne stručne kvalifikacije bile ravne nuli, upisala sam se krajem devedesetih godina prošlog veka na kratak dopisni kurs Dejvida Stivensa, koji me je naučio važnoj stvari, a to je: ne zaboravi da pogledaš uvis. Jednom kada to uradite i vidite detalje na zidovima od opeke, na dimnjacima i krovnim gredama i kada uočite koliko je zanimljiva interakcija biljaka sa nebom iznad vas, nikada više nećete gledati dole. Izuzetno sam fascinirana arhitekturom i ona je tokom svih ovih godina uticala na dizajn vrtova koje sam projektovala ne samo za privatne klijente, već i za nastupe u okvirima izložbenog prostora u Čelsiju. Dizajn vidim kao tortu – slaže se sloj po sloj da bi se tek na kraju pokazalo da je taj strpljivi rad iznedrio prelepu kreaciju. Neki slojevi su definitivno kore, drugi voće, treći fil, svaki sa svojom specifičnom teksturom. Ne mora sve biti čvrsto i beskompromisno u projektima gde arhitekturu mesta koristite kao inspiraciju. Isto tako, ako vam inspiraciju predstavlja okolna vegetacija, ne mora sve biti lagano i lepršavo.
Kao i mnogi dizajneri, i ja sam fascinirana betonom. Mnogo godina me opsedala slika betonskog odvoda bujične vode koju sam negde videla. Vođena tom vrstom inspiracije, postavila sam u Čelsiju instalaciju koja je ličila na tu neku zamisao, a u postavci je bilo materijala koji je mogao biti recikliran, kao naprimer neki metalni blokovi oplate, kolica iz supermarketa, nekakvi madraci…Ideja je bila da se napravi nešto lepo od otpada namenjenog reciklaži. Ispalo je grozno. Sve je bilo pogrešno i izgledalo je ružno. Čak je i beton bio užasan, ali samo do trenutka kada je zasađena prva biljka. A onda je počeo da peva…
Projekat nazvan Pustoš svakako ne bi poručio ni jedan normalan klijent, ali je meni ova postavka bila značajna zbog toga što sam njome pružila dokaz da nadahnuće može doći odasvud, čak i sa čudnih i divljih mesta poput deponije. Na vama je kao dizajneru da sve ono što je na prvi pogled ružno i odbojno, svojom imaginacijom i veštinom uobličite. Morate biti u stanju da ublažite čak i osećaj odvratnosti prema isluženim i oštećenim stvarima. Povrh svega, nikada ne potcenjujte moć biljaka da na najdivniji način transformišu svaki prostor.
Ono što svako od nas proizvodi i čime zrači, produkt je naše životne istorije i iskustva. Neko je zainteresovan i za zgrade, a neko je isključivo usredsređen na biljke. Svima su nam potrebna ‘podvlačenja teksta’ i ‘znaci interpunkcije’ u prostorima koje dizajniramo, bilo da smo više okrenuti ‘teškom pejzažu’ oslonjenom na arhitekturu ili ‘laganom okruženju’ zelenilom, volimo li više agavu ili travu.
Uvek preispitujem i analiziram ono u šta gledam i postoje mnoge stvari koje meni lično nisu privlačne, ali to ne znači da ih ne smatram zanimljivim ili da ne cenim veštinu zahvaljujući kojoj su stvorene. Pretpostavljam da što više radim ono što radim, to više želim da proniknem i u one stvari koje mi se ne sviđaju. Klijenti veoma često imaju ukus dramatično različit od vašeg. Toga treba biti svestan i to se mora poštovati. Ako vaše sopstveno opredeljenje nije previše rigidno i isključivo i ako iskreno pokušavate da razumete i prihvatite i drugačije kriterijume, uspešnije i lakše ćete obaviti svoj posao i imaćete zadovoljnog klijenta.
