VODOPADI SU NAJLEPŠI TOKOM RANOG PROLEĆA, KADA SE TOPE SNEGOVI I KADA POTOCI KOJI SE TADA STVARAJU POSTAJU MOĆNA VODENA MASA. SRBIJA JE BOGATA VODOPADIMA. IAKO NISU TAKO IMPRESIVNI KAO ONI U ZEMLJAMA SA VELIKIM PLANINSKIM MASIVIMA, NISU NIŠTA MANJE LEPI
Vodopadi u Srbiji nisu tako impresivni kao oni u zemljama sa velikim planinskim masivima, ali nisu ništa manje lepi. Najlepši su tokom ranog proleća kada se tope snegovi, pa potoci koji se tako stvaraju postaju moćna vodena masa. Sve što je lepo u Srbiji udaljeno je od puteva, pa ni do ovih vodenih pragova nije lako doći. Izduženi lanac Stare planine, sa vrhom Midžorom koji nadvisuje dve hiljade metara, dugo je krio najviše, najbrojnije, a možda i najlepše vodopade Srbije. Većinu tih vodopada formiraju potoci koji se ulivaju u Toplodolsku reku i Visočicu, koje su sastavnice Temštice.
Piski skok na Staroj planini, sa vodenim skokom od 65 metara, među najvišima je u Srbiji. Nalazi se na izvorišnom delu Toplodolske reke. Relativno dobar makadamski put prolazi na par stotina metara od vodopada, pa ipak Piski skok tek povremeno posećuju malobrojni planinari i šumari. Dva podjednako atraktivna i visoka vodopada koji krase najviše visove Stare planine su Koprenski i Čunguljski skok, ali odlazak do njih podrazumeva celodnevno pešačenje.
Kada od manastira Temska krenete putem uz reku Temšticu, ulazite u živopisni kanjon koji zbog impresivnih crvenih stena nazivaju Mali Kolorado. Na samom ulasku u kanjon, sa desne strane puta nalazi se usek sa nevelikim ali slikovitim vodopadom. Prskalo se obrušava u uzani levak sa visine od desetak metara, a kako voda udara u glatku stenu, na polovini svoga puta i žestoko pršti. Time vodopad opravdava svoje ime, a uz to okolne glatke stene čini izuzetno klizavim, pa je posmatranje ovog lepotana moguće samo sa rastojanja.
Tupavica nije mnogo visoka, ali je verovatno najlepši vodopad kod nas. Nalazi se u neposrednoj blizini puta koji od Dojkinaca vodi ka Toplom Dolu, na delu Stare planine koji se zove Visok. Iako je od puta udaljen tek stotinak metara, bez iskusnog vodiča bilo bi ga teško pronaći. Najpouzdaniji orjentir za skretanje ka vodopadu je Lilina česma i brvno preko reke u njenoj blizini.
Vodopad Bigar se nalazi u nedaleko od sela Stanjinac, pored puta koji spaja Pirot i Knjaževac. Visok je oko dvadeset metara. Nekad je na platou iznad vodopada bilo desetak vodenica. Tu se nalazi i manastir Stanjinac. Manastir je nedavno obnovljen, a postoje planovi da se i nekoliko vodenica uredi za potebe turizma, koji postaje sve značajnija privredna grana ovog kraja.
Još jedan vodopad, pristupačan ljudima koji vole da do cilja stignu svojim automobilom, jeste Veliki Buk kod sela Lisina. Tu postoje lep restoran i nekoliko bungalova, a ambijent je nešto pitomiji. Vodopad nastaje od Vrela koje izbija iz poroznih stena Beljanice i posle par stotina metara se uliva u Resavu. Na svom putu voda je u krasu izdubila veliki lonac i napravila vrlo slikovit vodopad. Tipično je za kraški kraj da snaga vodopada varira, pa je moguće i tokom leta posle jače kiše videti podivljalu vodu.
Ripaljka kod Sokobanje je zvanično najviši vodopad kod nas, iako je njegov vodeni stub za oko 20 metara kraći od vodenog stuba pomenutog Piskog skoka. Problem sa Ripaljkom je što je aktivna samo tokom ranog proleća ili posle dužih kišnih perioda.
Najmaštovitija igra vode i krečnjaka stvorila je Prskalo, vodopad u Južnom Kučaju. Ovaj vodopad se nalazi pored samog puta koji od Pasuljanskih livada vodi ka Čestobrodici. Nevolja je što je to šumski put i što je u periodu najveće aktivnosti vodopada praktično neprohodan. Leti, kada bukove šume Južnog Kučaja postanu pravi raj, voda niz bedem od sige samo stidljivo kaplje.
Sopotnički vodopadi su najbogatiji vodom i imaju najveći pad, ali se tu voda raširila na sve strane i stvorila je bezbroj manjih vodopada.
Praktično postoje tri nivoa vodopada od kojih su najpristupačniji oni srednji. Njihov pad je oko 25 metara. Tu se nalaze dve valjarice koje odavno nisu u funkciji. Sopotnički vodopadi imaju svoju magiju tokom cele godine. U proleće podivljaju. Tokom leta, kada se pored vodopada organizuje eko kamp, lepo je videti mlade devojke koje se kao šumske vile tuširaju pod malaksalim mlazom ne previše hladne vode. Jesenji meseci pretvaraju degradirane bukve i vodopade u mističan bajkoliki predeo. Zimi se na Jadovniku temperatura spusti i do tridesetog podeoka ispod nule. Ako pri tome još grane i sunce, viseće ledenice menjaju boju od bele do modrozelene.
Vodopad koji zaslužuje da bude pomenut je Veliki Skakavac na Kamišinoj reci, koja sa zlatiborskog vrha Vijogor krivuda ka Mokroj Gori. Njegov skok od preko 25 metara deluje mnogo snažnije nego neki od pomenutih, znatno viših vodopada. Turisti koji bar dva dana ostanu u ovom sve popularnijem letovalištu, trebalo bi da prošetaju do Velikog Skakavca.
Na Starovlaškoj visiji svakako vredi svratiti do Gostilja na Zlatiboru. Na obodu sela nalazi se atraktivan vodopad do koga vodi lepo uređena staza. Iznad vodopada smestio se prijatan restoran koji nudi okrepljenje posle obilaska vodopada.
Reka Tribuća izvire na planini Bobiji i uliva se u Trešnjicu, a obe zajedno produžavaju do Drine. Na svom toku reka bar tri puta bućne u neverovatno uzanoj klisuri. Od svih pomenutih vodopada, tri buća na Tribući su najnepristupačniji. Ako poželite da uđete u samu klisuru, biće vam potrebno alpinističko umeće i garantovano suvo vreme, jer i najslabija kiša na padinama Bobije može da bude opasna u tesnacu.
Kopaonički vodopad Jelovarnik visok je preko 70 metara i dobro je skriven. Pomenimo i reku Godinu dana kod Bajine Bašte, koja je dugačka tačno 365 metara. Tu je i Beli Izvorac kod Majdanpeka, Blederija kod Brze Palanke i zanimljiv vodopad Sikolske reke kod Negotina.
Vodopade često prate i vodenice, koje koriste snagu vode da bi samlele žito ili kukuruz. Nekada je najpoznatija slika Srbije prikazivala Taorska vrela. Tu se voda obrušavala preko stepenika od sige i okretala vodenično kamenje na desetak vodenica. A onda je neko kaptirao ta vrela i vodenice su se polako urušavale, jedna po jedna. Nažalost, stručnjaci su zaboravili da voda koja stvara sigu, podjednako stvara i kamenčiće u ljudskom telu.
Propadale su i vodenice koje su i dalje imale snagu vode za pokretanje. Jednostano, ljudi više nisu imali strpljenja za relativno spor proces mlevenja u vodenici, jer savremeni mlinovi samelju žito mnogo brže. Kako reče pesnik Dobrica Erić, vodenice, gorske carice, brzo su postale bezube starice. A najbolji hleb se mesi od brašna lagano samlevenog u vodenici!
