UBRZANI TEHNOLOŠKI RAZVOJ U 20. VEKU NARUŠIO JE BALANS IZMEĐU PRIRODE I ČOVEKA I STVORIO ILUZIJU DA TEHNOLOŠKA REŠENJA MOGU KONTROLISATI PRIRODNE PROCESE, ODNOSNO DA ČOVEK MOŽE KONTROLISATI PRIRODU.
Tek sa shvatanjem ozbiljnosti posledica koje ta promena ravnoteže može doneti, i koje već donosi, čovek se ponovo usklađuje sa prirodom. Neophodnost poštovanja prirodnih zakonitosti možda nigde nije toliko izražena kao u praksi građenja. Ekološki ispravno graditi znači što je moguće racionalnije unositi pomoćna tehnička sredstva i što bolje se osloniti na tradiciju građenja u odgovarajućem kontekstu i iskoristiti prirodne potencijale okruženja. Danas svi govore o ekološkoj gradnji. Ipak, pored poštovanja tradicionalnih načina građenja i korišćenja prirodnih i klasičnih materijala, potreban je širok spektar znanja iz raznih oblasti da bi se na adekvatan način odgovorilo na sve aspekte pristupa tehnologiji ekološkog građenja. Zato je, na žalost, danas još uvek relativno mali broj arhitekata i inženjera koji se mogu kompetentno baviti ovom problematikom. Neophodno je uključivanje stručnjaka specijalista iz raznih oblasti i multidisciplinaran pristup projektovanju koji zahteva učešće u sinhronizaciji rada svih članova tima. Specijalizacija u ovoj oblasti postaje sve značajnija i, uz prethodno iskustvo u projektovanju i građenju ovakvih objekata, predstavlja osnovnu pretpostavku ekološki ispravnog i energetski efikasnog projektovanja i gradnje zgrada za različite namene.// Više u EKO KUĆI No01
