U SLOVENIJI JE SKIJANJE BILO FENOMEN U DOBA NAŠE ZAJEDNIČKE DRŽAVE JUGOSLAVIJE, JER SMO IMALI KULTURU ODNOSA PREMA SNEGU I SKIJANJU, IMALI SMO NEŠTO ČEGA U DRUGIM REPUBLIKAMA NIJE BILO. IMALI SMO VRHUNSKE SKIJAŠE, OSVAJAČE MEDALJA, A ISTO TAKO SU BILI PUNI SKIJAŠKI CENTRI, JER SU SE ONI I REKLAMIRALI PREKO ORGANIZOVANJA SVETSKIH KUPOVA I DRUGIH MEĐUNARODNIH TAKMIČENJA. NARAVNO, BILO JE TU I DRUGIH CENTARA, KAO ZLATIBOR, DELNICE-MRKOPALJ, JAHORINA, IGMAN, MAVROVO, POPOVA ŠAPKA I DRUGI, NO NIKADA SE U NJIMA ZIMSKA SPORTSKA KULTURA SKIJANJA NIJE RAZVILA DO TE MERE DA BI LJUDI KOJI ŽIVE U OKOLINI VIDELI SKIJANJE KAO DEO SVAKODNEVNOG ŽIVOTA. UVEK JE NOGOMET BIO NA PRVOM MESTU.
Vremenska prognoza glasi: preko noći će pasti sneg do 30 centimetara visine, tempertura neće pasti ispod nule, a preko dana temperature će dostizati čak 5 stepeni. Rano ujutro, probude se kamioni i čiste sneg sa ulice i zatrpavaju trotoare, koje će neko očistiti ili pak neće, jer ako se očekuje temperatura iznad nule, onda će to priroda sama rešiti, ali se niko ne pita koliko će zbog toga biti povreda i koliko nas to košta, jer će medicinska urgentna pomoć biti neophodna.
Pogledam kroz prozor i stvarno, sve je nevino belo, samo su se grane drveća pognule ka zemlji kao da bi želele da upute pozdrav snegu: zima je tu, zapravo sneg je tu, jer koledarska zima je več davno došla. Svi se veselimo snegu, deca će praviti sneška, tata će uraditi obaveznu jutarnju fiskulturu kod kuće umesto odlaska u fitnes – skidanje snega sa auta ili ispred kuće, mama će peći kolače, a baka i deda će se sećati davnih dana uz topao kamin i gledati kako vatra baca senku na pod.
//ek – Više u EKO KUĆI No 26
