BEG OD UŽURBANOG NAČINA ŽIVOTA U PLANINE KOJE ODIŠU LEKOVITOŠĆU SPOKOJNOG PEJZAŽA. SAVREMENO UREĐEN VRT ZA MIRAN ODMOR I NEZABORAVNA OKUPLJANJA, KOJI ČINI DA SE ARHITEKTURA KUĆE I ENTERIJER STAPA SA OKOLNIM PREDELOM.
Idejno rešenje u kome vlada savršen sklad između prirodnog i onoga što je čovek napravio, i pravi primer kako nas jednostavnost dizajna može ostaviti bez daha. Ovako se ukratko može dočarati vrt koji je radio cenjeni pejzažni arhitekta Vladimir Đurović za čuvenog modnog dizajnera visoke mode Eli Saba (Elie Saab). Kuća je smeštena u planinskom predelu Fakra, jednom od prvih skijaških centara nedaleko od Bejruta, i predstavlja mesto za porodična okupljanja i privatne zabave. Vrt je projektovan tako da može da izdrži jake nanose snega, koji na nadmorskoj visini od 2000 m zimi dostignu i do 5m. Parcela zauzima 1850 m², a dizajn vrta zasniva se na četiri prostorne celine: prilazni deo kuće, gornja terasa, bašte sa bočnih strana kuće, i donja glavna terasa.
Obeležje prilaznog dela predstavlja ogromna konstrukcija koja uokviruje ulazna vrata i čini ih monumentalnim. Međutim, pored umetničkog doživljaja ova konstrukcija služi i za sprečavaje nanosa snega zimi. Veliki hrastovi koji se nalaze u prilaznom delu odlično uokviruju kuću i omogućavaju privatnost. Kako bi se postigla povezanost kuće sa pejzažom, prostorije dnevnog boravka i gornja terasa popločane su istim prirodnim kamenom. Između kamenih ploča na terasi posađene su uzane trake trave, i kako zalazimo dublje u vrt one postaju sve šire i stvara se utisak da ploče lagano nestaju u prirodi. Ograde terasa namerno su spuštene i preuređene u deo za sedenje i široke leje za sadnju, kako bi omogućile nesmetan pogled na predivan planinski pejzaž.
Bočna bašta, odnosno šumarak srebrnog javora (Acer saccharinum), pruža osećaj mirnoće i privatnosti, delujući poput pregrade između kuće i glavnog puta. Donja terasa predstavlja srce projekta i vidikovac ka planinama. Nju čine dva jednostavna pravougaonika, jedan u vidu bazena poput vodenog ogledala, a drugi u vidu ravne terase sa dva udubljena dela za sedenje. Vidno polje onih koji sede izjednačeno je sa vodenom površinom, i čini se kao da se tačno iznad nje izdižu nepregledne planine. U tom delu su i dve ploče ispunjene šljunkom, koje nisu postavljenje samo radi dekoracije, već se tokom noći menjaju u sjajne plamenove koje stvaraju topliji ambijent i zagrevaju prostor tokom svežih večeri.
Obeležje prilaznog dela predstavlja ogromna konstrukcija koja uokviruje ulazna vrata i čini ih monumentalnim. Pored umetničkog doživljaja ova konstrukcija služi i za sprečavaje nanosa snega zimi. Veliki hrastovi koji se nalaze u prilaznom delu odlično uokviruju kuću i omogućavaju privatnost.
U DIZAJNU PREOVLAĐUJE SMIRENOST ZBOG PRIMENE LINIJSKIH FORMI I PRAVILNIH OBLIKA.
Osećaj jednostavnosti i smirenosti postignut je ponavljanjem materijala i određenih paleta boja biljaka. Tako je spoljašnji prostor u potpunosti urađen od jedne vrste lokalnog kamena Kour (vrsta krečnjaka), ali čija se tekstura na određenim mestima u vrtu razlikuje. Zelenilo na donjoj terasi svedeno je na minimum, i čini ga jedan red belih breza duž ograde. U čitavom dizajnu preovlađuje smirenost zbog primene linijskih formi i pravilnih oblika. Pored toga, vidi se da je arhitekta namerno koristio lokalne materijale i biljke, kako se ne bi izgubio osećaj pripadnosti okolnom predelu.//ekVLADIMIR ĐUROVIĆ BIRO ZA PEJZAŽNU ARHITEKTURU – Više u EKO KUĆI No04
