Search
Close this search box.

POMPEJUS – APSTRAKTNI SIMBOL ISTORIJE

NAJPOSEĆENIJE
PRIJAVITE SE ZA NEWSLETTER
Asset 1

AUTORI:

RO&AD ARCHITECTEN, BERGEN OP ZOOM

OBJEKAT:

VIDIKOVAC

LOKACIJA:

HALSTEREN, HOLANDIJA

FOTOGRAFIJE:

KATJA EFFTING

VIDIKOVAC POMPEJUS U HOLANSKOM HALSTERENU PREDSTAVLJA ANGAŽOVANI GRADITELJSKI ČIN KOJI JE DEO OPSEŽNOG PODUHVATA OBNOVE I REKONSTRUKCIJE ISTORIJSKOG LOKALITETA. SA JEDNE, DIZAJNERSKE STRANE, ON JE OSLOBOĐEN ISTORIJE, A SA DRUGE, ARHITEKTONSKE, ON SE DIREKTNO OSLANJA NA NJU. 

Pompejus je vidikovac na istorijskom lokalitetu u Halsterenu u Zapadnom Brabantu. Ovaj lokalitet je bio posebno značajan u 17. i 18. veku jer je kao lanac tvrđava i šanaca predstavljao odbrambenu liniju zemlje, a naziv je dobio po vojskovođi Pompejusu de Roveru. Početkom 19. veka linija gubi značaj i ulogu i biva zapuštena. Od 2010. godine preduzima se njena sistematska rekonstrukcija i renovacija –izgradnja Pompejusa predstavlja jedan korak u svemu tome.
 

Osim što je vidikovac, objekat ima i funkciju otvorenog teatra i info centra za turiste. Okolina kule turistički je iskorišćena kao teren za rekreaciju. S obzirom da je teren izuzetno varijabilan u nadmorskoj visini, da bi se sagledao čitav lanac kanala, tvrđava, brdovitog krajolika sa šumama i livadama, kula je trebalo da bude visoka najmanje 25 metara. Otud
njena visina od ravno 26 metara.
Pompejus je podignut na ostacima nekadašnje tvrđave, na jednoj od njenih
ivica. Uzdiže se kao vitak kosi oblik, ekspresivno nagnut iznad jarka. Strana prema jarku i bočne strane su zatvorene, dok je strana okrenuta prema ostatku tvrđave otvorena. Ovaj volumen dat je u prostornom konceptu stepeništa koje po potrebi može biti i pozorište na otvorenom za 225 ljudi, a duhovito krije i prostor za informacioni centar. Na samom vrhu je najupečatljivija tačka vidikovca koja otvara pogled na okolinu u rasponu od 20 kilometara. Fasada kule projektovana je po principu Voronojevog dijagrama. Ovaj matematički princip dizajna koristi trouglove, četvorouglove i mnogouglove (pune površine) koji su postavljeni tako da između ivica postoji uvek jedan isti razmak (praznina).

Kompozicioni princip smene punog i praznog omogućava postojanje otvora (prozora). Čelična konstrukcija fasade je inteligentno napravljena – na nju se kače prefabrikovani elementi kao dodatni sloj fasade, tako da ona tokom vremena može menjati svoju kompoziciju odnosno izgled. U ovom slučaju ugrađeni su drveni paneli proizvedeni CNC glodalicama, brzo i lako transportovani iz fabrike do odredišta. Veoma je interesantno to da za ovaj projekat nisu bili napravljeni crteži – celokupna ideja bila je vizualizovana kompjuterskim 3D modelom. Iz njega su direktno dobijena skripta za proizvodnju elemenata čelične konstrukcije, kao i mašinski jezik za CNC uređaj. Pri tome, svaki element je bio kodiran, što je omogućilo lako i nepogrešivo sastavljanje na terenu.

Dizajn fasade predstavlja složen sistem linija i euklidovskih površina koje su savršeno čitljivo raspoređene jer pripadaju višem logičkom matematičkom principu Voronojevog dijagrama. Ovaj sistem podrazumeva postupak kojim se jedna ravan particioniše na delove (Voronojeve ćelije) zasnovane na udaljenosti od tačaka iz posebnog podskupa ravni. Ovakva dekompozicija ravni ima vrlo jasan i estetski prihvatljiv vizuelni rezultat – oslobođena je bilo kakvog simboličkog značenja, istorijske ili autorske konotacije. Upravo je ovaj krajnje apstraktan dizajnerski čin bio prihvatljiv arhitektima koji su nastojali da zadatak ostvare kao nov i savremen, atraktivan i funkcionalan ukras lokaliteta. Sa druge strane, forma objekta nosi jaku simboliku – počev od samog pozicioniranja na terenu, do oblika koji nosi ratnički prizvuk i aludira na obelisk, koplje, top ili nakrivljeni toranj.

Autor teksta: Redakcija
EKO KUĆA je prvi evropski i regionalni portal koji stručnjacima kao i široj čitalačkoj javnosti, nudi celovite informacije iz svih segmenata eko arhitekture i kulture.
Pogledajte još:
Kuća inovativnosti materijala : SALTVIGA HOUSE
Evolucija industrijske baštine: Cukrarna
Spoj prošlosti i savremenosti: Muzej grada Beograda