‘Ostaci dana’ su reljefi velikih dimenzija koji se protežu duž zidova galerije. Sačinjeni su od mnoštva uskih traka recikliranog papira i kartona lepljenih na podlogu – nepravilnu konstrukciju od žice.
Na reljefima se uočavaju pseudo-izohipse, dubine i prolazi, visine i preseci koji se površinom protežu poput talasa, i na kojoj, posmatrajući izdaleka, odnosom pozitivnih i negativnih volumena, ponavljanjem, odnosno smenjivanjem nastaju dinamičane oblasti kretanja i pomeranja zaustavljena granicama reljefa. Menjanjem ugla posmatranja menja se i slika površine, oživljavaju promenljive konture samog pejzaža. Postavljanjem skulpture na zid, a ne na pod – odnosno rotacijom za 90 stepeni, tom promenjenom vizurom i perspektivom pojačava se osećaj nestabilnosti i izmeštenosti subjekta u objekat – ne posmatramo mi zemlju iz svemira, već svemir posmatra nas. Skulputure svojom veličinom sugerišu intenzitet i dinamiku/centripetalnost neograničenog prostora i istinitost prostranstva. Takvi neizmerni prostori pozivaju posmatrača da ih dodirne, da uroni u njih, da ostane, nudeći mu novi intimni prostor u koji treba da se izdvoji i oslušne. Istovremeno naglašava nesavršenost sveta i nudi novo mesto, neki novi Valden koji tek treba da se nastani.