FISKULTURNA SALA U OBRENOVCU DONELA JE SVOM AUTORU JOVANU MITROVIĆU OVOGODIŠNJU NAGRADU RANKO RADOVIĆ ZA REALIZOVANO ARHITEKTONSKO DELO. AUTOR PROJEKTA STVORIO JE KONCEPCIJSKI HOMOGENIZOVANU CELINU KOJA JE REZULTAT PRAVILNOG GRUPISANJA I ARTIKULACIJE PROSTORNIH OBLIKA, RITMIČNOSTI PUNOG I PRAZNOG, SVETLOSTI I SENKE, I PRI TOME OČUVAO JEDINSTVO ARHITEKTURE I OKRUŽENJA. VODEĆI SE PRINCIPOM DA JE OSNOVNI ELEMENT KREIRANJA PROSTORA NJEGOVO OBLIKOVANJE, AUTOR JE SINTETIZOVAO SPOLJAŠNJI I UNUTRAŠNJI PROSTOR U JEDINSTVENU CELINU.
Projekat fiskulturne sale u Obrenovcu je rezultat analize zatečenih prirodnih i građenih resursa parcele i njenog okruženja. Prostorne i programske odluke, autor ovog izuzetnog projekta, arhitekta Jovan Mitrović, doneo je sa ciljem da afirmiše topografiju i geometriju prirodnog konteksta, insistirajući na očuvanju zatečenog zelenog fonda. Potreban volumen arhitektonske intervencije znatno bi narušio postojeći ambijent, jer bi nadvisio značajne objekte u okruženju – crkvu, školu koja je najstarija u Beogradu i Sokolski dom, zaštićeni objekat arh. Momira Korunovića. Kao odgovor na ovakve urbanističke uslove, autor daje ubedljivo rešenje – utiskivanje dve trećine volumena u zemlju, kao betonskog vodonepropusnog korita. Na ovaj način je teren pokrenut, pa objekat ne konkuriše prirodi već se sa njom sažima i dopunjuje.
Arhitektura čistih linija
Povezivanje i integracija unutrašnjeg i spoljašnjeg prostora posledica je potrebe da se svaka arhitektonska struktura poveže sa svojim prirodnim okruženjem, a to je u ovom slučaju ostvareno kako utiskivanjem dela objekta u zemlju, tekućim prostorom koji obezbedjuje harmoničan kontinuitet, tako i samom konstrukcijom. Opredeljujući se za kombinovanje drveta i stakla, arhitekta je izbegao zid kao razdelnicu i omogućio objektu da odiše lakoćom i transparentnošću.
Nadzemni volumen sale izlazi 3m iznad zemlje i zapravo je lanterna kojom je osvetljena sala, dok je krov ukopanog dela ozelenjen i koristi se kao deo školskog dvorišta. Konstrukcija krova i nadzemnog dela objekta je od lameliranog drveta. Zastakljene površine zaštićene su vertikalnom drvenom palisadom od zaobljenih štafli koje služe kao zaštita od udara lopte, ali i kao difuzori koji sprečavaju direktan upad svetla na teren. Ovaj element predstavlja savremenu interpretaciju tradicionalnog motiva drvene ograde i pravilnim ponavljanjem stvara ritam koji predstavlja sinonim za životnost i dinamičnost, ali i za postojanost i stabilnost.
Multifunkcionalnost
Programska struktura objekta je maksimalno prilagođena korisnicima – učenicima. Tehničke prostorije, svlačionice i mala sala za ritmičku gimnastiku nalaze se ispod zatravljenog školskog dvorišta. Mala sala može da se koristi i kao scena za predstave, muzičke aktivnosti, proslave praznika itd. Objekat ima dva odvojena ulaza, pre svega iz bezbednosnih razloga, a i zbog potrebe odvajanja sportskih timova, ili dečaka i devojčica. Jedna stepenišna vertikala opremljena je platformom za lica sa specijalnim potrebama.
Funkcionalnost ovog koncepta ogleda se u zastupljenosti različitih programa i jednostavnosti kretanja kroz objekat. Multifunkcionalnost ne predstavlja samo mogućnost promene programa, već i promene utiska o prostoru koji su rezultat transparentnosti fasadne opne – njenog treperenja koje čini unutrašnjost živom scenom različitih atmosfera. Jasno je da arhitektonsku formu u prostornoj kompoziciji prati izuzetan uticaj svetlosti i senke, te da su svetlost i oblik podređeni jedno drugom i zajednički stvaraju umetnički utisak o arhitekturi i doprinose osećaju komfora.
//ek VESNA RAVIĆ – Više u EKO KUĆI No18
