MALA DECA, KOJOJ JE PROSTOR NAMENJEN, BILA SU INSPIRACIJA ZA FILOZOFIJU PROJEKTA SHVAĆENOG KAO “TABULA RASA”. AUTORI SU SE VRLO PAŽLJIVO KRETALI UNUTAR SISTEMA POTREBNOG I DOVOLJNOG” PRONALAZEĆI MINIMUM U SREDSTVIMA, A MAKSIMUM U IMAGINACIJI.
Kada je državna predškolska ustanova Villa Aimilia dobila u atinskom predgrađu Psihiko novu jedinicu, javio se izazovni zadatak redizajniranja postojećeg objekta – srednjoškolske ustanove iz sedamdesetih godina prošlog veka. Ova predškolska ustanova osnovana je još davne 1963. godine. Odluka je bila da se od projektanata zatraži da razmotre najnovije tendencije u okviru teme koju nameće namena prostora, kao i da vokabular bude strogo savremen. Sve je to otelotvoreno u tri glavna postulata: stilizovanost i svedenost izraza, maksimalna humanizacija ambijenta i uvođenje simbolike boja i oblika.
Glavni koncept projekta je nenametljivo ali angažovano praćenje detetovog razvoja i rasta. Arhitektura je stoga u svakom smislu prilagođena svetu deteta, i u prvom planu ogleda se u razmeri i veličini autorskog poteza. Daleko dublji simisao ima artikulisanje vokabulara, što otvara prostor za univerzalna adaptibilna rešenja, a do njih su autori došli pažljivim studiranjem pedagoške nauke. Prilagodljivost ovih rešenja ogleda se u praćenju mentalnog i kinetičkog rasta i u pružanju osnova za učenje zasnovano na aktivnostima i igri uloga.
Isti princip primenjen je i u enterijeru. Umesto stereotipnih previše šarenih rešenja, uvedena je stroga kontrola i mera. Mobilijar je deo total dizajna projekta i napravljen je po meri uzrasnih kategorija dece. Prozorski otvori su široki i propuštaju obilje dnevnog svetla iz dvorišta. Boje su preuzete iz uske palete prirode, tematski su odabrane i odlikuju se jasnom simbolikom i sugestivnošću. Uz sve to, one imaju i narativno značenje, jer integrišu i interpretiraju prostor i po vertikali i po horizontali.
GLAVNI KONCEPT PROJEKTA JE NENAMETLJIVO ALI ANGAŽOVANO PRAĆENJE DETTETOVOG RAZVOJA I RASTA. ARHITEKTURA JE STOGA U SVAKOM SMISLU PRILAGOĐENA SVETU DETETA, I U PRVOM PLANU OGLEDA SE U RAZMERI I VELIČINI AUTORSKOG POTEZA.
Kako škola “raste” sa uvođenjem dece u osnovce, tako se i konzumacija boja prenosi sa fižičkog, preko mentalnog, do emocionalnog razvoja. Ne samo bojama, već i oblicima i celinom svoje kompozicije, Villa Aimilia u Atini slavi nove tendencije specifične arhitektonske teme: nepretencioznost značenja, slobodnu igru, kreativnost i maštu. –ek MARE JANAKOVA GRUJIĆ u EKO KUĆI No40
