Nisam ja osoba koja zna sve odgovore. Ali umem da postavljam pitanja. Moja radoznalost, znatiželja, želja za znanjem, razumevanjem, od malena mi je s jedne strane pomagala da se razvijem, ali i pravila probleme. Nastavnici i profesori, šefovi i autoriteti me nisu preterano voleli zato što sam stalno postavljala pitanja. Nije to bila uobičajena intelektualna sumnjičavost, već potreba za logikom, razumevanjem i pravim odgovorom na pitanje „Zašto?“. Kada postavite pitanje koje počinje sa rečju „zašto“, sagovornika dovodite u poziciju da nešto promisli i definiše. Mislim da je to „zašto“ izludjivalo i moje roditelje. Nije lako dati logičan odgovor kada dete jednostavno pita: zašto moram da uradim to i to, a istinski odgovor je vrlo sebičan: zato što to meni odgovara. Istu nelagodu ćete naći i kod lekara, kada im uzastopce postavljate pitanja koja počinju sa „zašto“ ili „kako“. Verujem da i oni, kao i naši roditelji, ne žele da vam objašnjavaju jer ste laik i to ne razumete (najgluplji odgovor koji maskira nemoć i logiku je „još si mala i to ne razumeš“) ili ih jednostavno mrzi ili nemaju dovoljno vremena da vam se posvete i objasne. A možda i ne znaju. Sećate se onog divnog vica kada mali Rom dodje tati i kaže:
- Tata, učili smo u školi da čovek ide gore, u oblake.
- Jeste, sine.
- Pa kako diše tamo gore?
Ciga se zamisli, pa kaže:
- Ono jeste, diše, diše, nije da ne diše…. ama igraj se tu malo…
- Tata, tata, učili smo u školi i da čovek ide duboko u more, pod vodu.
- Jeste sine, tako je.
- Pa kako diše dole pod vodom?
- Ono diše, diše, nije da ne diše….
- Tata, tata, jel tebi smeta što ja stalno nešto pitam?
- Bože, sine, pa kako će da znaš, ako ne pitaš….
Knjiga STO PITANJA, STO ODGOVORA nastala je na osnovu pitanja koja ste mi postavljali na fejsbuku, putem sms-a, na predavanjima, telefonom, u radionicama zdravlja, u mojoj školi zdravlja u Babama, u autobusima, restoranima, na ulici ili poštom. To nisu bila samo pitanja vezana za zdravlje. Ljude interesuje i da li je zdravo držati kućne ljubimce, i kako da reše psihološke probleme, i kako da se izbore sa svekrvom koja uporno pravi sarme, ili sa ljudima koji nas, biljojede podsmešljivo zovu „trovačima“, Interesuje ih i gde ja kupujem svoje namirnice i šta mislim. Mnoga od ovih pitanja su postavljena u emisiji SIROVI ŽIVOT koju sa zadovoljstvom radim na televiziji Kopernikus, uz pomoć moje kćeri Milene i novosadskog tragača za zdravljem, Višeslava. I znam da ćete i dalje imati pitanja. A ja ću odgovoriti najbolje što umem. I evo, prvih sto pitanja….
Zašto mislite da je kuvana hrana loša? Pa svi znamo da je jesti toplo, kašikom, mnogo bolje od suve hrane…
Od malena su nas učili da je to jedenje kašikom, toplo, i za stomak jako dobro, sve te čorbice, supice, cušpajzi i melšpajzi za koje smo emotivno vezani jer mirišu na naše detinjstvo, na baku, mamu, dom… ali, da li ste se ikad zamislili nad činjenicom da ni jedna životinja u prirodi ne jede vruće ni toplo? Zar se ne kaže : obigrava kao maca oko vruće kaše? Prvo, na svetu postoji, do sada poznatih, osam miliona oblika života. I od tih osam miliona, sedam miliona devetsto devedeset i devet hiljada devetsto devedeset i devet – ne kuva! U prirodi je bolest retka pojava. S druge strane, mi jedini kuvamo svoju hranu, odnosno, termički je obradjujemo i mi smo jedini na kojima se tako drastično vidi starenje i jedini smo više bolesni nego zdravi.
Ja imam psa kod kuće koji ima 12 godina, i dalje je vrlo vitalan, najbrži pas u parku, i nije nikada bio bolestan. To i nije neko čudo kod pasa. Ali, koliko vi ljudi od 84 godine poznajete, koji su i dalje najbrži na stazi, trče i od rodjenja se nisu razboleli? Ja vidim vezu izmedju kuvanja i starenja, kuvanja i bolesti, jer to NIJE PRIRODNO. Termička obrada uništava enzime, uništava vitamine. Kuvanjem, hrana gubi dragocene minerale, vodu i soli, koje mi nadoknadjujemo natrijumovom solju, koja je samo jedan elemenat i to vrlo poguban, u celoj priči. Bez dodavanja soli, sva kuvana hrana bi bila bljutava. A sirova biljna hrana u sebi sadrži soli i dragocenu vodu. Pola kile sirovog spanaća, kad se skuva jedva stane u pesnicu, sprčka se jer je izgubilo sve dragocene elemente, pre svega vodu… a meni pola kilograma spanaća traje šest dana, bilo kao deo salatnog obroka , bilo u gustim kašastim zelenim sokovima koje pravim. Hrana treba da je temperature tela. A ako vam treba dodatna toplota, telo će se zagrejati začinima, ljutim papričicama, belim lukom, cimetom, namirnicama koje ubrzavaju krvotok…
Kako da popravim krvnu sliku posle hemoterapije?
Nikad neću zaboraviti lica ljudi koji su mi se sklanjali s puta dok sam teturala hodnikom Instituta za onkologiju, posle primljene druge hemoterapije. Na njihovim licima se videlo da IDE SMRT. Kamo sreće da ste mi se obratili pre no što ste pristali na ovu agresivnu metodu koja pritom donosi samo trenutna poboljšanja, a na dužu stazu, direktno vodi ka smrti. Verujte mi, smrt je blaži oblik hemoterapije. Lekari, naravno, pažljivo uskraćuju informacije o onome ŠTO SIGURNO ZNAJU, pa vam to ne govore, jer niko sa mrvicom pameti, kada bi znao istinu, ne bi pristao na ovaj eksperiment.
Prvo, treba da znate da je rak PSIHOIMUNOLOŠKA bolest, to je nauka utvrdila još pre tridesetak godina, pa danas u svetu postoje psihoonkolozi, da bi ljudi pre drugih terapija prvo otišli psihoterapeutu ne bi li došli do UZROKA, razloga zašto su sebi počeli da prave rak. Jednostavnije rečeno, rak je podsvesna želja za smrću, kada iz nekog razloga, izgubite smisao života. U mom slučaju to je bio razvod braka i odmah potom, smrt moje mame. Danas kada mi donesu papire sa dijagnozama, ja samo to stavim na stranu i pitam ih: šta se u vašem životu desilo u poslednjih pet ili deset godina? I u osamdeset posto slučajeva, to je bila smrt nekog bližnjeg u porodici, a u ostalih dvadeset, ubijanje sebe preteranom brigom, radom, ugadjanjem drugima, nebrigom za sebe i gutanjem neiskazanih osećanja. Sve one knedle koje su nam ostale u grlu a mi ih progutali, vremenom postaju tumori, negde u našem telu. Dodajmo tu i samoubilačke boemske porive kao što su kafa, cigarete, mesište, termički obradjena hrana i alkohol i jasno je kakvu poruku mi šaljemo našem organizmu. A onda, naša duša i telo, videvši na kom smo putu, sažali se nad nama i kaže: ajde da mu omogućim da se ne muči, nego brže da ode, kada već želi da se ubije životom koji vodi. I vi sebi napravite rak.
Dakle, raku treba prići sa ljubavlju i razumevanjem, a ne agresivno, po sistemu seci, sprži, spali, kako to čini, u svojoj nemoći, moderna medicina. Hemoterapija sve ubija, i dobro i loše. A zar nije bolje i mudrije ojačati imuni sistem koji će onda sam da se izbori i eliminiše loše ćelije? Kada sam ja primala zračenje i hemoterapiju, nisam ništa znala od ovoga što sada znam, ali sam OSEĆALA da će me to ubiti. Pobegla sam posle druge i potpisala na svoju odgovornost da ne želim da primim treću dozu. Nisam znala da mi je jetra već oštećena od te druge. Nisu mi dozvolili nikakve dodatke ishrani za jačanje imuniteta, kada sam pitala za ehinaceu, samo su se namrštili i odmahnuli glavom. Nisam smela ni voće (voće ima plemeniti zadatak da izbaci otrove, tako da bi dobar deo hemoterapije otišao napolje), ni vitamine, i prosto sam se pitala, pa kako ću ja da živim, kada ne smem ništa? Naravno, krvna slika je bila katastrofalna do te mere da je mene mogla da ubije kijavica! Hemoterapija je atak na imuni sistem čoveka, sve obara na nulu i vi posle morate da se oporavljate od terapije, mesecima! Ja sam krenula sa klasičnom, jakom hranom, džigericama, biftecima, kajmakom, mlekom, i šta se desilo? Krvna slika se u milimetrima poboljšavala, ali je zato skočio šećer, skočio holesterol! Sve se poremetilo!
I tek kada sam posle godinu dana lutanja krenula sa sirovom hranom, za tri nedelje se krvna slika normalizovala. Danas je moja krv toliko snažna, potentna, krvne žile su sve prohodne, krvotok brz, da nemam više ni nizak pritisak, koji sam imala od rodjenja, a srce koje mi je preležalo koksaki virus i bilo oštećeno, sa ožiljcima, danas nema ni jednog ožiljka. Procena lekara pre sedam godina je bila da ću za deset godina morati da ugradim jedan lepi bajpas. Sada pripremam tužbu za vudu magiju protiv lekara i njihovih negativnih prognoza. Još nešto, sve žene koje su bile sa mnom u sobi, i prošle kompletnu turu hemoterapija i zračenja, danas nisu žive. Ja sam bila teži slučaj od njih, a živa sam. To valjda nešto govori.
No, da se vratim na vaše pitanje, kako da poboljšate krvnu sliku posle hemoterapije? Krenite na 100 posto sirovu biljnu hranu i za tri nedelje ćete videti rezultat. A posebno dobre namirnice za krvnu sliku su pre svega zeleno lisnato povrće, mlada kopriva, maslačak, kelj, lišće cvekle, lišće celera, peršun, zatim sirovi kakao, koji u sebi sadrži kalcijum, gvoždje i deluje povoljno na mozak, moringa, čudesna biljka koja vraća iz mrtvih, spirulina i hlorela, dve morske alge koje možete da nadjete u prahu i koje su vrlo moćne, godži bobice, i sve bobičavo voće, trnjine, maline, jagode, borovnice, aronije, asai bobice, zatim koštunjavo voće i orašasti plodovi, sa puno dobrih omega masti, koje su odlične za mozak i srce, sokovi od crvenog voća, groždje, sve što je crveno i ljubičasto. Sirova biljna hrana je alkalizovana i zahteva daleko manje energije za varenje. Tako ćete štedeti energiju i jačati organizam, a vi koji ste u dilemi da li da budete dobri i poslušni pacijenti i ne ljutite svoju agresivnu brižnu okolinu i čika doktore, dajte prvo šansu ishrani i promeni navika, ojačajte malo svoje telo i imuni sistem, pre no što donesete konačnu odluku. Posle tri meseca ove ishrane, fizičkih vežbi, rada na osećanjima, vežbanja pozitivnog razmišljanja, relaksacije, ljubavi, disanja, meditacija, nege svoje duše i tela, uradite ponovo analize, i tada odlučite da li ćete da idete na uništavajuću i agresivnu terapiju zračenjem ili hemijom. Ako vam se stanje poboljšalo, ako vam je rak u povlačenju ili sasvim nestao, pa zašto biste se dalje mučili? Odluka jeste vaša, ali pre toga učinite nešto, informišite se, pa onda donosite odluke vi, a ne prepuštajte drugima da odlučuju o vašem životu, koliko god samouvereno oni delovali i kakve god radne mantile nosili.// ek Maja Volk
