NA VEOMA STRMOM ALI NADASVE ŽIVOPISNOM TERENU ARKADIJE (POLUOSTRVO PELOPONEZ, GRČKA) SAGRAĐENA JE VILA MELANA, OBJEKAT ZA PORODICU ATINJANA ZALJUBLJENIH U OVAJ LOKALITET I U IDEJU DA U NJEMU DOBIJU SVOJU KUĆU ZA ODMOR. INSPIRACIJA ZA PROJEKAT BILI SU SAM TEREN I OKOLNA PRIRODA, PA SE CEO TOK PROJEKTA, OD INICIJALNE ZAMISLI DO MATERIJALIZACIJE, BAZIRAO NA NASTOJANJU DA ŠTO MANJE POREMETI ZATEČENO STANJE I NAJPAŽLJIVIJE SE INKORPORIRA U AMBIJENT.
Arhitektonsko rešenje kompleksa Vile Melana utemeljeno je na konceptu koji stanare štiti od jakog mediteranskog sunca i toplote, kao i od snažnih lokalnih vetrova, ne sputavajući pri tome široke vizure prema moru. Pažljivim studiranjem lokacije koja se terasasto spušta prema moru, pronađen je najbolji mogući položaj za kompleks, tako da se nije morala remetiti zatečena konfiguracija terena, niti ulaziti u opsežan poduhvat fundiranja.Taj jedini raspoloživi, prirodno formirani plato bio je osnova za izgradnju kompleksa vile, a njegova prostorna formula poslužila je kao obrazac za filozofiju, kompoziciju i materijalizaciju novosagrađenog fundusa. Arhitektonski vokabular kojim su se služili arhitekti bio je jednostavan i minimalistički, za razliku od opšte složenosti i pluralizma izražavanja prirode na ovom specifičnom lokalitetu: dramatično strmog i nestabilnog terena, beskrajnosti pogleda na more i neograničenog otvaranja prostora prema nebesko-vodenom horizontu. Novosagrađeni objekat se tako postavio kao nenametljiv građeni korpus, sjedinjen sa prirodom u tolikoj meri da izgleda kao da je iznikao iz nje.
Kompoziciju kompleksa čine tri glavna volumena koji su postavljeni duž izohipse, pri čemu je onaj središnji smelo odstupio na istočnoj strani. Ritam ovih volumena dodatno je naglašen materijalizacijom i varijacijama kompozicionih elemenata, pa struktura deluje razuđeno i prirodno, oponašajući pri tome sam ambijent. Središnji volumen predstavlja najvitalniji prostor kompleksa, budući da se u njemu odvija dnevni život ukućana. Ta njegova svrsishodnost naglašena je osim isturenim položajem, i materijalizacijom – objekat je spolja i unutra obložen lokalnim arkadijskim kamenom u suvoj (tradicionalnoj) tehnici gradnje, a u elevaciji se umesto ravnog krova uzdiže kosi dvovodni krov (takođe po tradicionalnom graditeljskom uzorku) sa dimnjakom. Izvesna odstupanja od tradicionalnog neimarstva ovog lokaliteta vidljiva su u oblicima, veličini i dispoziciji otvora, i te razlike nesumnjivi su atributi savremenosti, kao i moderni odgovori na bioklimatske uslove.
Dva monohromna, bela volumena flankiraju središnji volumen sa bočnih strana, predstavljajući blokove sa spavaćim sobama i toaletima. Fizička veza među njima je naglašena duhovitim otvorima i staklenom pasarelom, koji integrišu prostor, stvaraju nadahnute prostorne igre, otvaraju vidike široko prema plavetnilu neba i mora i brišu granice između spolja i unutra. I dok bela gama bočnih krila kompleksa reflektuje sunčevu svetlost, kamena obloga glavnog volumena nudi svoju termičku masu i prisno korespondira sa ambijentom. Udružena, ova dva koncepta našla su se u ulozi neprikosnovene zaštite od klimatskih prilika, isto kao što su u idejnom konceptu projekta vešto i neraskidivo združeni tradicija i savremenost.
U okviru kompleksa postoje još i bazen u dvorišnom delu, pergola koja se nadovezuje na središnji, kameni volumen i koja zapravo u likovno-oblikovnom smislu definiše objekat kao kuću za odmor, i pomoćne prostorije. Sve je vešto uklopljeno u arhitektonsku kompoziciju tako da ona deluje gotovo monolitno, i zajedno sa obodnim zidovima koji su izvedeni u lokalnom kamenu predstavlja pravi oživotvoreni krajolik beskrajne prirode ovog lokaliteta.
KOMPLEKS VILE GRAĐEN JE U DUHU POŠTOVANJA TRADICIONALNOG GRADITELJSTVA OVOG LOKALITETA A IZVESNA ODSTUPANJA VIDLJIVA SU PONAJVIŠE U OBLICIMA, VELICINI I DISPOZICIJI OTVORA – TE RAZLIKE NESUMNJIVI SU ATRIBUTI SAVREMENOSTI, KAO I MODERNI ODGOVORI NA BIOKLIMATSKE USLOVE.
Velika pažnja tokom projektovanja posvećena je petoj fasadi. Ona je koncipirana tako da objekat bude što nenametljiviji i manje uočljiv dok mu se prilazi putem odozdo, ili sa vrha brega. Tri volumena, od kojih su dva bela, ravna i moderna, a jedan u gami lokalne ćeramide, kose krovne ravni i izrazito tradicionalnog izraza, duhovito su povezana u planu pete fasade tako da ona pokazuje njihovo snažno funkcionalno jedinistvo i ukupno jedinstvo i održivost arhitektonskog koncepta.//ekMARE JANAKOVA GRUJIĆ – Više u EKO KUĆI No17
Enterijer kuće je minimalistički, pri čemu se ističe funkcionalnost prostora kao i likovna izražajnost zidova oblojenih lokalnim, arkadijskim kamenom.
Jedinstvo prostora vile je naglašeno duhovitim otvorima i staklenom pasarelom, koji integrišu prostor, stvaraju nadahnute prostorne igre, otvaraju vidike široko prema plavetnilu neba i mora i brišu granice između spolja i unutra.
