RAVNOTEŽA OMOGUĆAVA DA SE ORIJENTIŠEMO PREMA SEBI SAMIMA I DA SHVATIMO DA SE NALAZIMO U SVOM SOPSTVENOM TELU.
O ravnoteži, njenom značaju za balansirano funkcionisanje našeg organizma u celini i o funkcionisanju sistema za ravnotežu, za čitaoce Magazina EKO KUĆA govori dr Dušan Pavlović, osnivač Centra za sluh i ravnotežu i Belgrade Balance Foruma, jedinstvene regionalne konferencije o novinama u dijagnostici i terapiji poremećaja ravnoteže.
Kroz Vaš Centar za sluh i ravnotežu prošao je veliki broj pacijenata svih generacija, kroz čije se opservacije, iskustva i terapiju svakodnevno susrećete sa specifičnostima poremaćaja ravnoteže. Šta je ravnoteža i šta predstavlja njen poremećaj?
Do nedavno smo ravnotežu posmatrali samo kao čulo koje nam omogućava da se orijentišemo u prostoru, da shvatimo gde se nalazimo u univerzumu. Međutim, osim orijentacije nas samih prema spoljnom svetu, ravnoteža nam obezbeđuje i orijentaciju prema sebi samima, pomaže nam da shvatimo da se nalazimo u svom sopstvenom telu. Činjenicu da nas ravnoteža orijentiše i ka sopstvenom telu najbolje potvrđuje postojanje poremećaja kada pacijent povremeno ima osećaj da se nalazi van svog tela. Pacijenti koji opisuju ovakve tegobe ranije su smatrani psihičkim bolesnicima, ali danas znamo da je kod ovih ljudi obično poremećen otolitni sistem, deo sistema za ravnotežu koji nas konstantno obeveštava o našem položaju u odnosu na zemlju, tj. detektuje silu zemljine teže.
Kako prepoznajemo dolazeće signale koji nam govore o poremećaju naše unutrašnje vertikale u odnosu na silu zemljine teže?
Zapravo mi u glavi imamo dve libele, u svakom uhu po jednu. Ponekad se desi da se informacije koje ove libele šalju ka mozgu diskretno razlikuju, što dovodi do kratkotrajnog osećaja vrtoglavice u određenim položajima glave, ili čak i do stanja trajnog osećaja ljuljuškanja i mutoglavice, kako ga ovi pacijenti često opisuju.
Šta je to mutoglavica?
Često se reč vrtoglavica odnosi na teskobu u glavi, koja nije glavobolja. Vrtoglavica se osim kao osećaj okretanja sebe ili okoline, može manifestovati i kao osećaj propadanja, tonjenja, ljuljanja. Pod vrtoglavicom podrazumevamo svaku iluziju kretanja, a najbolje je definiše sledeća izjava: ‘Osećam da se krećem, a znam da se ne krećem’. U cilju preciznijeg opisivanja ove tegobe, u kliničkoj praksi se pojavila potreba za terminom koji opisuje ono stanje u glavi koje nije bol, a nije ni vrtoglavica, već mutoglavica. Ova reč zapravo predstavlja najadekvatniji prevod engleske reči ‘dizziness’.
Da li takvu vrstu simptoma prepoznajemo kao psihičke ili fizičke premećaje?
Tanka je linija između psihičke i fizičke ravnoteže i često je teško proceniti do koje mere su tegobe pacijenta psihičke prirode, a koliko su uzrokovane poremećajem ravnoteže. Kod pacijenata sa narušenom ravnotežom gotovo uvek su prisutni anksioznost, depresija, vertigofobija, odnosno strah od vrtoglavice, kao i druge psihičke manifestacije. To govori o tome koliko su fizička i psihička ravnoteža povezane i da najčešće ne idu jedna bez druge.
Kome se treba u ovakvim slučajevima obratiti i koja oblast medicine dijagnostikuje i istražuje ovakvu vrstu poremećaja?
Neuro-otologija je uska oblast medicine, ustvari granična oblast između neurologije i otologije koja se bavi poremećajima ravnoteže, njihovim dijagnostikovanjem i lečenjem. Funkcionisanje sistema za ravnotežu je još uvek velika misterija našeg organizma i sticanje saznanja u ovoj oblasti medicine je veliki izazov i veliko zadovoljstvo. Kao rezultat novih saznanja o funkcionisanju sistema za ravnotežu, poslednjih godina nastali su i novi testovi koji nam u kliničkoj praksi omogućavaju bolji uvid i obezbeđuju više informacija o tome šta se zapravo dešava sa pacijentom. Brže i lakše dolazimo do dijanoze zahvaljujući tome što su testovi za ispitivanje ravnoteže mnogo komforniji za pacijenta. Takođe možemo preciznije izmeriti i utvrditi stepen oštećenja i ustanoviti poremećaje ravnoteže koji su do nedavno bili nedefinisani. Praktično smo svedoci pojave dijagnoza novih bolesti za koje se ranije nije znalo jer nije postojao način da se pouzdano utvrde.
Dr Dušan Pavlović
Da li su sve generacije ljudi izložene poremećaju sistema za ravnotežu i koji su najčešći uzroci njegovog nastajanja?
Svi znamo da sa starenjem slabe vid i sluh, ali znamo li da takođe slabi i ravnoteža? Nestabilnost i vrtoglavice koje dolaze sa godinama posledica su degenerativnih promena u samom uhu, gde je smešteno čulo za ravnotežu. U centralnim nervnim putevima dolazi do smanjivanja broja nervnih ćelija zaduženih za održavanje stabilne silke prilikom kretanja, što je takođe uzrok pojave pomenutih smetnji. Kod ugroženih pacijenata prioritet je prevencija pada.
Deca na svu sreću retko oboljevaju od poremećaja ravnoteže. Vrtoglavicama su najskloniji pacijenti koji boluju od migrene. Položajne vrtoglavice izazivaju osećaj okretanja okoline, a posledica su trenutne pogrešne preraspodele mikrokristala – otolita u uhu.
Zabluda je da su vrtoglavice i poremećaji ravnoteže posledica oboljenja vratne kičme i da će nameštanjem atlasa tegobe proći. Nažalost, ova zabluda je prisutna ne samo kod pacijenata već i kod velikog broja mojih kolega, te se pacijenti često nepotrebno šalju da snimaju vrat. Ipak, moram reći da postoje i vrtogalvice koje su cervikalnog porekla (oboljenja vratnog dela kičme), ali ovakvi slučajevi su raritet u kliničkoj praksi.
Osnivač ste Belgrade Balance Foruma, jedinstvene regionalne konferencije o novinama u dijagnostici i terapiji poremećaja ravnoteže, koja povezuje vrhunske stručnjake iz ove oblasti. Da li smo u ovoj značajnoj temi u toku sa svetskim saznanjima?
Nagli razvoj i obilje novih informacija u oblasti neuro-otologije, stvorili su potrebu za organizovanjem edukativnih seminara čija je funkcija da omoguće širenje saznanja o poremećajima ravnoteže među lekarima u Srbiji. Stručni seminari i forumi koje organizujemo brzo su zainteresovali i kolege iz okolnih zemalja i celog regiona, tako da je Belgrade Balance Forum prerastao u prepoznatljivu regionalnu konferenciju na koju stručnjaci dolaze da razmene iskustva i da od vodećih naučnika iz ove oblasti čuju nešto novo, kako ne bi zaostajali za svetskim trendovima.