ISTRAŽIVANJE TAJNI EGIPTA I NJEGOVIH FANTASTIČNIH SPOMENIKA OTVARA NOVA PITANJA O ISTORIJI OVE ZEMLJE, A ISTOVREMENO PRUŽA NOVA SAZNANJA O VREMENU U KOME SU STARI EGIPĆANI ŽIVELI I STVARALI.
Istorija arhitekture i kultura starih civilizacija prekrivene su velom tajni koje savremeni čovek pokušava da otkrije i razjasni. Egipat je jedna od civilizacija koje i danas bude interesovanje kako običnih turista, tako i naučnika u pokušaju da otkriju bar delić istine. Verovatno nema osobe koja se nije zapitala kako su ti drevni ljudi gradili tako velike građevine, kojim alatima su oblikovali i prenosili kamene blokove gigantskih dimenzija.
Ljudske civilizacije se već hiljadama godina, svaka na svoj način, hvataju u koštac sa idejom o besmrtnosti. Ona koja je to učinila na najveličanstveniji način je i jedna od najstarijih, upravo drevni Egipat. Egipćani su pre pet hiljada godina otkrili tajne zagrobnog života, a za sobom su ostavili bezbroj nerešenih zagonetki. Smatrali su da podizanjem piramida, kipova i hramova mogu svojim vladarima da ponude večni život. Danas nauka ruši bedeme piramida, tumači drevne mitove i pokušava da otkrije istine i tajne starog Egipta.
Da li su piramide drevni hi-tech?
Nadomak Kaira, glavnog grada Egipta, nalazi se jedno od sedam svetskih čuda antičkog sveta. To su piramide u Gizi, nastale u vremenu koje je obeležila vladavina četiri dinastije.
Izgrađeni oko 3000 godina pre Hristovog rođenja, ovi kameni giganti i dalje zbunjuju i zadivljuju arheologe koji pokušavaju da razumeju njihovo poreklo i svrhu. Na velikom platou, iz peska Gize i egipatske pustinje izronila su tri čuda graditeljstva, tri kraljevske grobnice sagrađene od 6 miliona kamenih blokova za samo 70 godina, koje i danas čuva Sfinga.
Hatšepsut – žena faraon
Hatšepsut je bila jedan od najznačajnijih i najtajanstvenijih vladara, a vladala je Egiptom ne kao kraljica, već kao faraon, jedina žena – faraon. Predrasude protiv žene na prestolu bile su toliko jake da su njeni naslednici pokušali da izbrišu svaki trag o njoj. Zapisi i spomenici su uništeni, grobnica oskrnavljena. Hatšepsut je na poklon dobila hram u Deir el Bahariju, koji je za nju podigao kraljevski arhitekta, njen ljubavnik. Ovaj hram predstavlja jedan od najlepših arhitektonskih objekata. Hijeroglifi na ogromnom zidu hrama nagriženi su zubom vremena i nečitljivi su. Otkriće njene izgubljene mumije pre par godina izgledalo je kao forenzička drama. Volela je tamjan, pa je i njena mumija mirisala na njega.
Početkom dvadesetog veka u Dolini kraljeva čuveni arheolog Hauard Karter pronašao je sarkofag koji pripada Hatšepsut, ali on je bio prazan. Naučnici nisu znali gde je njena mumija, i da li je ona zbog predrasuda zauvek izgubljena. Tajnu je otkrio Zahi Havas, vođa istraživačkog projekta egipatskih mumija. Mistična mumija više od sto godina ležala je na podu jedne od manje važnih grobnica u Dolini kraljeva. Krstarila je vremenom lišena i najobičnijeg kovčega, bez svite figurina karakterističnih za faraone.//Više u EKO KUĆI No27
