Retki su umetnici koji se osmele da se na drugoj samostalnoj izložbi predstave izložbom crteža, magičnih portreta u tehnici olovke. Od crteža i skica uvek nekako sve počinje u stvaralaštvu jednog autora. Oni su umetnikova intima, na njima su dopuštene greške i prepravke. Neretko se nikad ne prikažu javnosti, čuvaju se u mapama, sakriveni od znatiželjnih pogleda kolega i prijatelja. Za Draženku olovka predstavlja mogućnost da se naslikaju najfinije nijanse koje kriju suštinu tužnih i radosnih lica i nestvarnih figura.
Jedino se olovkom mogu izraziti najsuptilnija i najtananija osećanja, nežnost koju nosiš u sebi, za kojom neprekidno tragaš dok pokušavaš da otvoriš tajnu kapiju svetla i tame, crnog i belog, pozitivnog i negativnog.
To je put sećanja, nadanja, strahova, čuđenja.
