NAJDUŽI ZEMLJANI ZID U AUSTRALIJI I VEROVATNO NA CELOJ JUŽNOJ HEMISFERI, IZVEDEN JE KAO ELEMENT JEDNOG OBJEKTA NA SEVEROZAPADU ZEMLJE. ON PREDSTAVLJA OKOSNICU PROJEKTA KAKO U TEHNIČKOTEHNOLOŠKOM, TAKO I U PROSTORNOM I LIKOVNOM SMISLU. ZAHVALJUJUĆI OVAKVOM REŠENJU, BORAVAK I STANOVANJE U OVOM KLIMATSKOM PODRUČJU SU UGODNIJI, A STAMBENI POTENCIJAL VEĆI I KVALITETNIJI.
Na severozapadu Australije, u slabo naseljenoj regiji pretežno peščano pustinjskog karaktera gde je stočarstvo jedina održiva delatnost, pejzažna arhitektura lokaliteta liči na mozaik od peska, karakteristične žute zemlje, oblutaka i šljunka iz korita reke. U takvom krajoliku izveden je potpuno jedinstven objekat, čiji su se graditelji vodili idejom da se u najvećoj mogućoj meri sačuva priroda i da se brižljivo iskoristi njen potencijal. Građevinu sa jedne strane čini kaskadni zemljani zid od prirodnog materijala lokalnog porekla, izveden ljudskom rukom. Druga strana objekta dobijena je usecanjem u peščanu dinu, a u elevaciji je prostrani zemljani krov. Ukupno dvanaest rezidencija u nizu kreirano je tako da se radnicima obezbedi kratkoročni smeštaj uz farmu goveda tokom trajanja sezone.
U konstruktivnom aspektu, zid od nabijene zemlje čine peskovita glina bogata gvožđem, rečni šljunak i voda iz lokalne bušotine. Dugačak je ukupno 230m, a debljina mu je 450mm. Meandrira duž ivice
peščane dine i obuhvata dvanaest rezidencija prekrivenih zemljom. Zajedno sa peščanom dinom na zadnjoj strani i zemljanim krovom, predstavlja najbolju moguću termalnu izolaciju. Unutrašnjost prostorija je, zahvaljujući ovakvoj strukturi, prirodno rashlađena. Prijatna boja zemljanih tonova i tekstura kaskadne fasade koja podseća na brit beton, proklamuju eksterijer kao moderno minimalističko delo brutalističkoekspresionističkih stilskih nazora.
OVAKVI OBJEKTI NUDE HUMANIJE USLOVE ZA ŽIVOT UZ POMOĆ PRIRODNO HLAĐENIH ARHITEKTONSKIH ZEMLJANIH FORMACIJA I MOGLI BI DA POTPUNO PROMENE ARHITEKTONSKU SLIKU OVOG REGIONA, OSTAJUĆI PRI TOME VERNI PRIRODI I NJENIM TVOREVINAMA.
U arhitektonskom smislu, projekat autora Luiđija Roselija odlikuje revolucionarno nov pristup graditeljstvu usred udaljenih predela severozapadne Australije i pravi značajan iskorak u odnosu na uobičajene lokalne metalne kućice za život stočara. Ovakvi objekti nude humanije uslove za život uz pomoć prirodno hlađenih arhitektonskih zemljanih formacija i mogli bi da potpuno promene arhitektonsku sliku ovog regiona, ostajući pri tome verni prirodi i njenim tvorevinama. Izgrađeni su uz korišćenje lokalnih prirodnih resursa, ali na nedestruktivan, brižan i potpuno ekološki način. Rezidencije su kaskadnog tipa kako bi se održao najveći mogući nivo privatnosti. Svaka jedinica u nizu predstavlja stan za sebe i pripadaju joj predbašta i veranda. Zadnji zidovi rezidencija su ispod dine i nemaju otvore. Duboki krov nadstrešnice u okviru verande dizajniran je tako da zadrži sunčevu vrelinu u najtoplijem delu dana i pozove stanare na boravak napolju.
Poseban užitak je boraviti u ovom prostoru na prohladnom večernjem povetarcu. Krovna nadstrešnica je čelične konstrukcije Cor-Ten i u njoj se kao u ogledalu reflektuje betonska ploča poda verande. Betonska ploča sadrži šljunak i agregate iz lokalne reke, a njene polirane površine imaju toplu crvenkastu boju.Unutrašnjost rezidencija je prijatna i prohladna zahvaljujući hladnom zemljanom zidu i dubokom pesku sa druge strane. Dizajn enterijera potpisuje Sara Foleta, a odlikuju ga svedena kompozicija i uzdržan, prirodan i brutalističko-naturalistički izbor materijala i nameštaja. Mobilijar je skroman, jednostavan, funkcionalan i stilski adekvatan.
Čitav kompleks osmišljen je sa posebnim naglaskom na socijalnom životu zajednice. Paviljon na vrhu kompleksa predstavlja multifunkcionalni čvor – služi kao sala za sastanke i kao kapelica. Njegov krov je izrađen od čeličnih limova Cor-Ten, u obliku je kosog konusa i kulminira svetlom na vrhu kompozicije. Prefabrikovan je u formi dvaju polovina, prebačen i ugrađen in situ.
Kapela se u elevaciji završava okulusom, orijentisana je istočno i inspirisana rimskim Panteonom. Ustrojstvom masa i simbolikom forme, ona potencira vezu sa nebom i ističe duhovnost mesta. Zlatno eloksirani aluminijumski limovi u unutrašnjosti postavljeni su na plafon kapele i kao svojevrsni ’svetionik’ na daleko se vide.