EKO-HEDONIZAM JE KRATAK OPIS DVE NAJLEPŠE I NAJVAŽNIJE STVARI U NAŠIM ŽIVOTIMA, KOJE SU, NAŽALOST, NAJČEŠĆE MEĐUSOBNO SUPROTSTAVLJENE. EKOLOGIJA SE OBIČNO SHVATA KAO OBLIK SUZDRŽAVANJA, ASKETIZMA (KOJI SE, OPET, SUPROTSTAVLJA HEDONIZMU).
SLOW FOOD misija je uživanje u zdravoj i ukusnoj hrani i kvalitetnim vinima, obrocima u pravilnim vremenskim razmacima, kao i očuvanje zdravih i izvornih recepata za pripremu hrane. To je takođe i priča o našem vremenu i stalnoj borbi za očuvanje nečega što predstavlja možda i najvišu vrednost koju sa sobom nosi život. O svemu tome ćete imati prilike da pročitate detaljnije u redovima koji slede. Ako postoji neki izraz vezan za ishranu koji svi znamo i pamtimo – to je onda “fast food”. Simbol našeg vremena, “brza hrana” je postala naš stalni saputnik. I to ne samo u svom osnovnom obliku, kao hamburger iz McDonald’s-a ili pljeskavica sa kioska, već i mnogo šire i češće od toga. U opštoj brzini i haosu u kojem danas svi živimo, polako su nestali i oni poslednji uporišni rituali tradicionalnog načina života. Zaboravljena su mnoga drevna jela i pića, zatvorene su omiljene kafane i poslastičarnice, a nestalo je, na nesreću, i vremena. Više se nema vremena da se normalno hoda, normalno razgovara, normalno susreće i normalno živi. Za sve to nam, svima i uvek, nedostaje vremena. Možda ponajviše za onu zaista “najvažniju sporednu stvar na svetu”- normalnu ishranu.
