KADA POSETITE I UPOZNATE NEKE DELOVE ŠKOTSKE, SHVATATE DA JE ŠEKSPIR BIO REALISTA – VAMA SE PRIVIĐAJU DUHOVI KAO I MAGBETU, VI U TOJ TIŠINI ZAROBLJENOG VREMENA ČUJETE SVE ONE SVETLE RATNIKE KOJI SU SE VEKOVIMA BORILI I KRVARILI NA OVOM TLU. MITOVI, LEGENDE, ISTORIJA I STVARNOST OVDE SE SLIVAJU U JEDAN TOK.
Iako opremljeni ‘tehnologijom nemogućeg zagubljivanja’, istina GPSa donetog iz Beograda, ipak smo uspeli da se izgubimo. I dok smo nemoćno buljili u naše hladne, moderne elektronske pomagače, prilazili bi nam spontano ljudi. Sa svih strana pojaviše se: radnik na drumu, pozamašni biciklista koga nije mrzelo da skrene sa svoje staze, niti da nosi u rukama bicikl niz brojne stepenice ne bi li nam pokazao pravi put, prodavačica suvenira u dvorcu spremna da nam ispriča sve tajne vezane za sadašnju vlasnicu zamka, momak koji nikada nije čuo za Artura Konana Dojla, ali ga je spremno guglao po svom telefonu, sve do vozačice autobusa na uskoj stazi po ostrvu Mul, čiji su osmeh i fina ironija osvetljavali olujni dan.
Da ne zaboravimo sve one domaćine malih privatnih hotela, momka na pumpi koji se zdušno polomio da nađe način da otključa mehanizam za benzin na našem malom iznajmljenom autu, baštovanku u zamku i kustosa muzeja obnovljenog broda Otkriće (Discovery) u Dandiju, koji su svi sa neskrivenim ponosom zahvaljivali na udeljenim komplimentima.
Uprkos oblacima, magli, kiši koja je rominjala, zemlja je vrvela od nasmešenih, ljubaznih, dobrih ljudi. Bije ih glas da su škrti i lukavi. Grubi i nasilni. Susedi ih nisu voleli. Ali ovi potomci Kelta i Pikta plavo obojenih lica, ratnika i Vikinga, ispod nestvarnih oblaka, brda, dolina, kotlina, silnih jezera sa nebrojenim tajnama i legendama i dalje daruju svetu muziku lepote i dobrote.
Čak je i Žil Vern imao dedu Škota sa majčine strane. Konačno, dva najseksepilnija čoveka na svetu su Škoti : Šon Koneri i Mel Gibson odeven u kilt u Hrabrom srcu.
Belokosa prodavačica u zamku zastane za trenutak i uzdahne čežnjivo kao devojčica, istovremeno kad i ja, setivši se scene kada narodni junak Volas, sa licem i telom Mela Gibsona, na seoskoj pijaci, u zoru, posle kišne prve bračne noći, krišom miriše kosu svoje dragane, skriven iza njenih leđa. I svaka ratna brutalnost mu je oproštena. Zarad ljubavi.
Škoti su zaista neodoljivi, baš kao i moj Grk, dok u crvenom kiltu klana Frejzer, sa metalnom torbicom za novac, zvanom sporan, oko pasa, u vunenim čarapama i sa posebno uvezanim pertlama, držeći posebni nož zgian dub u ruci, objašnjava mladom crnomanjastom prodavcu u radnji sa škotskim karo nošnjama ili tartanom, istoriju Škotske, koja je svoje ime Kaledonija dobila zahvaljujući, naravno, grčkim moreplovcima koji su je otkrili.
Svaki putnik namernik ovde može u bilo koje doba dana ili noći da pazari sve što mu zatreba – od šolje čaja do suvenira i baterija, sendviča i knjiga, kišobrana i kabanica. Prodavca nema, ali se računa na poštenje putnika, koji u kutiji ostavlja onoliko novca koliko misli da vredi to što je uzeo..
-Govoriš li keltskim jezikom, vladaš li Gelikom?
Pita ga sa strašću antropologa. On na to, malo oklevajući, odgovara:
-Ne, jer vidite, ja sam zapravo – Italijan.
Veliki broj nezaposlenih mladih Italijana stigao je u Škotsku i tu našao uhlebljenje. Toliko o škrtosti nacije. U čemu se, zapravo, ogleda čuvena škotska štedljivost? Recimo, u tome što se ni jedan autoput ne naplaćuje, a lokalni putevi su uski, ali na svakih stotinjak metara postoje izbočine sa desne i leve strane, gde onaj koji prvi ablenduje pušta onog drugog da ga obiđe. Nema jaraca na brvnu ni međusobnog psovanja. Zaista, čudna zemlja. Vozačica autobusa je ujedno turistički vodič, pecaroš i pastirka ovaca, a takođe štampa i lokalne novine.
Na ostrvu Mul takodje postoji i nešto što se zove kutija poštenja, Honesty box : to je radnja na samom kraju deset kilometara dugog, uskog puta koji prolazi ovim Hebridskim ostrvom. Svaki putnik namernik može da u bilo koje doba dana ili noći ovde pazari sve što mu zatreba – od šolje čaja do suvenira i baterija, sendviča i knjiga, kišobrana i kabanica. Prodavca nema, ali se računa na poštenje putnika, koji u kutiji ostavlja onoliko novca koliko misli da vredi to što je uzeo. Ideju za ‘kutiju poštenja’ i radnju bez prodavaca razradila je majka dvoje dece Flora Korbet, polazeći od principa da nekom ko dođe tako daleko sigurno nešto treba, a pri tom je verovatno i pošten… Lohbuji je inače oblast poznata kao najmanja glasačka opština na svetu, sa samo 32 glasača. Nema škole, nema paba, i nema pošte. Napuštenu zgradu pošte gospođa Korbet je obnovila o svom trošku, stavila nov krov i otvorila svoju radnju.
Škoti će vam rado ispričati i mnoge detalje vezane za život njihove sunarodnice, takođe rođene na ostrvu Mul, Ketrin Mek Kenen, koja je sahranjena sa carskom ruskom porodicom Romanov, jer je decenijama bila guvernanta njihovoj deci. Kada su njeni ostaci preneti na rodno ostrvo, Škoti su joj otpevali uspavanku. Inače, danas je svaki šeststoti Rus – škotskog porekla.
I onaj Mek Donald koji je posejao brzu hranu po svetu, u Ameriku je otišao sa ostrva Mul.
Škotska je omiljeno mesto filmskih reditelja. Takvi predeli, uprkos magli i kiši, zaista se retko nalaze drugde u svetu. Dvorci i zamkovi, bilo da su razrušeni ili sačuvani, obično dignuti na nekim strašnim prirodnim stenama iznad Severnog ili Atlanskog mora ili obalama nepreglednih jezera kao što je Loh Nes, stoje i sada čvrsto, baš kao i onda kada su podignuti. Možete satima da se vozite preko Highlanda, Visokogorja, i da osim ovaca i čudnih škotskih riđih krava, ne vidite nikoga i ništa. Ni kuće, ni njive, samo planine, zaravni, šume, reke, jezera, livade, oblake, sunce, magle i kiše. Tišina. Večnost. Zaustavljeno vreme.
Dvorac Stalker je najslikaniji zamak na svetu, ovekovečen u filmovima Monti Pajton i sveti Gral, i Gorštak. Dvorac Urkhart, na začaranom Loh Nesu, iako u ruševinama, toliko je nepristupačan na ogromnoj steni da se mogao osvojiti samo izdajom. Tu je i čuveni zamak Sterling, u kome je krunisana škotska kraljica Meri, i gde milioni turista dolaze ne bi li sreli ‘ružičastu ledi’, duha Merine sobarice koji ne napušta ove zidine ni leti ni zimi….i da vide baštu u kojoj je Bob Dilan snimao delove za svoj DVD koncert. Neosvojiva tvrđava i zamak koji dominira Edimburom danas su mesto održavanja pozorišnog festivala, koncerata i takmičenja u gajdaškoj muzici.
Zapravo, kada prošetate nekim predelom Škotske i osetite ga, shvatate da je Šekspir bio realista – vama se priviđaju duhovi kao i Magbetu, vi u toj tišini zarobljenog vremena čujete sve krvave ratnike koji su se vekovima borili i krvarili na ovom tlu. Svi mitovi, legende, istorija i stvarnost ovde se slivaju u jedan tok.
Vrativši se iz Škotske, koju smo Grk i ja optrčali uzduž i popreko i gde sam preko hiljadu kilometara vozila ‘pogrešnom’ stranom puta, mi smo napisali poslednje poglavlje našeg romana SVETA LJUBAV I SENTIMENTALNO PUTOVANJE.
I evo zaključka:
‘Po ljubavnim predelima lutali smo, ali se nismo zagubili. U ovim unutarnjim krajolicima tražili smo spokoj za dvoje. Te predele smo uspeli da osvojimo, upijajući ih očima naših duša. Od sada, možemo da govorimo u prvom licu množine. Naša dva Ja postala su Mi. Bili smo vođeni kroz predele ljubavi i bivali preporođeni. Naš vodič beše naša želja i strast za znanjem, poznavanjem sebe i onog što nas spaja. Žedni znanja i predviđanja svega što će tek doći, kroz pokrete prirode, duhovno smo se zbližili putem osmoze tela i duša. Istražili smo na našem sentimentalnom putovanju sve dubine, dodirnuli ambise duše. Otkrili smo ko smo zahvaljujući ovom blaženom izmeštanju iz udobnosti doma, odlazeći u legendarne i istorijske predele. Osvojili smo sve mitske zamkove. Probili smo sve kapije dvoraca uz pomoć naše Želje, postigavši mir. Šta to tražimo od naše budućnosti? Spojili smo dve duše u viziji života, simetričnoj s obe strane do granice sklada, uravnoteženi i spokojni: to se zove trenutna besmrtnost. Uspeli smo i da odagnamo, istrebimo sve strahove. Ni jedno čudovište ne može više da zaustavi naš rast. Ovo putovanje nas je naučilo kako da dišemo bez i jednog suvišnog pokreta, kako da svaku teškoću prevaziđemo sa osmehom. Zar to ne znači da smo pili iz zdenca večne mladosti i da smo otkrili tajnu besmrtnosti?’
