AKO SE O NEČEMU PIŠE SA POTCENJIVANJEM I U NEIZBEŽNOM ANTIROMANTIČNOM I SUVO-PRAGMATIČNOM KONTEKSTU, ONDA JE TO TRGOVINA, PA SU TRGOVCI POSTALI, NIČIM IZAZVANO, NAJPOTCENJENIJI STALEŽ U LJUDSKOM DRUŠTVU I (POGOTOVO) ISTORIJI.
DA TO NE MORA DA BUDE TAKO – I DA USTVARI APSOLUTNO NIJE TAKO – POKAZAĆEMO OVDE IZ NAŠE EKOLOŠKE, ISKUSTVENE, TREZVENE I, REKAO BIH, NADISTORIJSKE PERSPEKTIVE. KROZ FENOMEN PUTOVANJA, TE NAJPOSVEĆENIJE I NAJOČITIJE AVANTURE NAŠE LJUDSKE VRSTE.
Zagonetka sveta nije rešavana ni slavnim bitkama, ni meditacijom, ni naukom, ni molitvama – već putovanjima.
Uvek korak dalje, preko morskog beskraja, s one strane planinskog vrha, prema nepoznatim predelima, još neviđenim narodima i novim civilizacijama…
A PUTOVANJA nisu bila samo pusta skitnja, bekstvo od svakodnevnice, izraz neutažive ljudske radoznalosti, zavetno hodočašće, bežanje od sopstvene sudbine i neumitne smrti, strasni nagon za avanturom i preispitivanjem sopstvenih granica…
Bila su, naravno, i sve to, ali ne samo to, već nešto mnogo više i veće, praktičnije i značajnije od toga.
Najvažnija putovanja su bila ona na koja se nije išlo praznih ruku, ona koja su omogućavala stalnu razmenu materijalnih dobara i zanatskih iskustava, dragocenih metala i retkih ruda i minerala, skupocenih koža i egzotičnih začina, plodnih biljaka i korisnih izuma, novih jela i do tada još neprobanih pića, tajnih recepata i formula, uspešnijih načina i produktivnijih modela proizvodnje. Putovanja koja su mnogo toga iz daleka donosila i, zatim, isto toliko drugog i drugačijeg odnosila, u večnoj razmeni svih mogućih različitosti.
Trgovačka putovanja su stvarala, međusobno upoznavala i ubrzano približavala udaljene i često zavađene svetove.
Ljude je stvorio Bog, ali je ljudsko društvo (običaje, kulturu, tehnologiju, civilizaciju) stvorila TRGOVINA.
Trgovina je od putovanja napravila način života i tehniku umrežavanja i uspešnog preživljavanja tragično razjedinjene i nepoverenjem oduvek ispunjene planete.
Drevna plemena su prilikom upoznavanja strancima pokazivala otvorenu šaku i prazan dlan kao rečit dokaz da nemaju zle namere niti skriveno oružje, ali se revolucionarni napredak dogodio tek kada se u ispruženom dlanu kako gostoljubivih domaćina, tako i dobronamernih gostiju, našao i neki sasvim konkretan dar, sočni plod, lepo izrađen predmet ili kakva druga ponuda.
Tek tada je realno dovršena i srećno krunisana uzbudljiva priča o neprocenjivom smislu putovanja i trgovine za dalji i uspešniji razvoj ljudske vrste.
Trgovačkim putovanjima su Evropi otkrivene daleke obale Amerike i Azije, Afrika je tako postala međunarodno raskršće karavanskih i brodskih puteva od najvećeg značaja, a Australija i Antarktik su, vremenom, postali neodvojivi deo poznate mape svetske civilizacije.
Trgovačkim putovanjima su utabani veličanstveni putevi svile i dijamanata, vina i čaja.
Trgovačkim putovanjima su iz daleka donošeni zlato, granit i mermer za najlepše i najveće hramove i palate, najvrednije umetničke slike i prekrasni kipovi su tako menjali svoje prvobitne adrese i uvek privremena mesta boravka, a sve najvažnije i najkorisnije tekovine moderne tehnološke civilizacije su se postepeno utkale i organski ukorenile u doslovno sve tačke našeg čarobnog, ustreptalog i večno nesigurnog, zauvek nesavršenog sveta.
Trgovinom je putovanje postalo najčvršća karika ljudske sudbine na zemlji.
Tek u funkcionalnom okviru idealne međusobne razmene ‘svega što nam nedostaje’ i ‘onoga za čim čeznemo’ ljudski rod je dobio svoj današnji izgled, običaje i navike.
Trgovina je zato prvorazredna avantura i uslov svih uslova života koji zaslužuje da se tako nazove.
Ona je inicijalna iskra kojom se razgoreva vatra koja greje i rasteruje tamu, a ne pali i ne uništava. Vatra čovekovog zavičajnog ognjišta – ona što, poput zvezdanog neba, uvek iznova ohrabruje naše plemenito nezadovoljstvo već viđenim, do sada stečenim i postignutim.
Unutrašnja, tajanstvena vatra najveće ljudske avanture u istoriji.
//EKO KUĆA No28
