IZLOŽBA ‘KAO DA JE BILO NEKAD’ NIKOLE ŽIGONA, KOJA JE ODRŽANA U GALERIJI X VITAMIN OD 12. DO 30. JUNA, REZULTAT JE ISPITIVANJA STRUKTURE PROCESA SEĆANJA KROZ SLIKARSKI MEDIJ, KOJIM AUTOR SUMIRA DOSADAŠNJE ISKUSTVO STVARALAČKOG OPUSA I DONOSI NOVA REŠENJA.
Sećanje je sposobnost čoveka da potvrdi svoje postojanje, osvesti svoju posebnost, odupre se prolaznosti i vreme preokrene u svoju korist. Sećanje je dokaz života duše: sve što je doživljeno i proživljeno nastavlja da postoji kroz sećanje, dobija novu pojavnost u obliku u kome se nadalje neguje i koristi. Priča je ključni generator tog novog života. Uz pomoć nje se fragmenti sećanja poput slagalice sklapaju u predstavu koja pokreće emocije. Koliko je ta vizija sećanja verodostojna originalnom događaju na koji referiše, nije više ni značajno. U sadašnjosti to je jedan nov događaj u kome učestvuju pripovedač (vlasnik sećanja) i njegovi slušaoci ili posmatrači (konzumenti sećanja). Originalni sadržaj koji se reprodukuje ne mora nužno da bude specijalan. Neretko su to sasvim obične sitnice iz svakodnevnog života. Međutim, Priča koja nastaje ovim povodom je posebna, jedinstvena i značajna jer pokreće proces kojim se nešto lično i intimno transformiše u opšte i kolektivno. Pojedinac tako uspeva da utekne iz zamke vremena, dajući sopstveno dobro zajednici kroz koju ono nastavlja da živi i razvija se.
Ovom izložbom Nikola Žigon se upušta u putovanje kroz sopstvenu mapu memorije. Putovanje koje ima svoje trajanje, prečice i stranputice, kao i svoje krajnje odredište. Za to je potrebno da se stvore pravi uslovi, i čini se da je došao taj trenutak u stvaralačkom opusu Nikole Žigona. Dela kao da su se gradila i materijalizovala istovremeno sa slikama koje su se osvetljavale u umetnikovom duhu. Odišu neobičnom lakoćom i svežinom koju postiže umetnik onda kada veštinu nije pretpostavio radoznalosti i koji ima utemeljenje u definisanom umetničkom stavu vidljivom u svakoj fazi istraživačkog procesa, odnosno ciklusu.
Kroz neke od naziva slika saznajemo o mometnima koji su izabrani da opcrtaju konturu umetnikove lične istorije (Filigranski pločnici, Kao da je bilo nekad, Ulični hodač…). Čovekova iskustva se najčešće dešavaju u interakciji sa drugima, pa su i sećanja mesto susreta duša, a dosta njih je utkano u ove slike.
Iako se dela tiču nezaboravnih trenutaka iz umetnikovog života, ona ne prikazuju Nikolu Žigona prošlosti. Osvrt na uspomene pokrenuo je vedru, potentnu i svežu energiju koja označava novo razdoblje, kako u umetničkom tako i u zemaljskom životu autora, na šta se on duhovito osvrće u delu Sledeće godine punim šezdeset. Jer kraj svakog ciklusa je početak novog.//ek KSENIJA MARINKOVIĆ, ISTORIČARKA UMETNOSTI – Više u EKO KUĆI No28
