Da li se još iko u ovim godinama seća divne Andersenove bajke o slavuju, kineskom caru i sjajnoj, pozlaćenoj veštačkoj ptici? Čak i u tim vremenima, kada tehnologija nije ni približno uznapredovala do ovih neslućenih razmera, pripovedači su upozoravali na pomodnost novog, veštačkog, ljudskom rukom napravljenog, nasuprot neizmernoj veličanstvenosti i neponovljivosti prirode.
Moram priznati da sam počela da razmišljam o slavuju tek ovog proleća, kada sam postala svesna njegovog svakodnevnog prisustva u mom vrtu u selu Babe. Tada sam se setila jednog svog putovanja, kada sam bila predsednik katoličkog žirija na filmskom festivalu u Turnhoutu, u Belgiji, i bila smeštena u velikom samostanu u centru grada. Stogodišnje drveće u bašti samostana, mir, spokoj, tišina, stare časne sestre koje su u svojim mlađim danima sve redom bile misionarke po Kini i Africi, sve je delovalo kao kulisa za neki rani film Karlosa Saure. I onda ujutru izađem u vrt, gde je postojala mreža oko nekoliko veličanstvenih drveta, mala zidana kućica za ptice i unutar tih zamreženih krošnji stotinu slavuja i kanarinaca.Taj zvuk, ta pesma, taj spokoj je nešto što se retko doživljava i posle dugogodišnjih meditacija i duhovnih treninga. A tu je, svakom dostupno, oko nas. Samo treba da ih čujemo.
Tada sam se negde zarekla da ću i ja imati u svom vrtu jednog dana takav ograđeni prostor. Razmišljala sam baš kao i kineski car u Andersenovoj bajci. Tada nisam znala koliko ova ptica ceni slobodu i kako ne peva u zarobljeništvu. Nisam znala da kanarince uče pomoću CD-a slavujevim pesmama i da u zarobljeništvu ne pevaju slavuji, nego kanarinci. Kada sam prošle godine krenula sa ostvarenjem (koje će trajati godinama i decenijama, u raznim fazama) preobražaja mog imanja u Babama u jednu ekološku, organsku i samoizdrživu prirodnu celinu gde će rasti biljke koje će me hraniti, u zemlji nađubrenoj mojim bio otpadom, sa izvorskom vodom i geotermalnom energijom, počela sam da razmišljam o tome kako da nastanim slavuje u svoj vrt, a ne kako da ih zarobim.
Slavuji se hrane paucima, insektima, crvićima, dakle, bili bi velika zaštita za moje voće. Pesma slavuja je negde sredinom juna utihnula, ali noću su još uvek u šumi nadomak moga imanja pevali. Onda bih viđala visoko na nebu parove kako lete kao vojni avioni na mitinzima, prave lupinge istovremeno, neugledni, gotovo nevidljivi, sivkasti, ali veličanstveni. Krajem leta, u gustom žbunju kupina kraj puta čulo se tiho čavrljanje mladih, tek izleglih ptica. U oktobru su polako, nevidljivo, neprimetno, krenuli put Afrike.
Slavujevo pevanje je toliko komplikovano, složeno i emotivno, da sam zaista ostala bez teksta, ponekad i postiđena našim umećem na koje smo toliko razorno ponosni. Svaka slavujeva pesma ima i po 24 strofe, raspoloženja se menjaju, počinje prvo kao pesma ljubavi, ali se onda pretvara u bračnu pesmu, pa pesmu o mladima, a očevi podučavaju decu pevanju. Ako ima u jatu dobar pevač, svi će dobro pevati, ako je slabiji, svi će biti slabiji. Stariji mužjaci redovno pevaju bolje od mlađih, jer i ptice moraju da nauče ovu plemenitu veštinu. Pojedini slavuji pevaju uglavnom noću, a drugi gotovo jedino danju. A ja sam mislila da ja umem da pevam! A onda sam se sažalila na onu gomilu pevačica po estradi, koje očigledno niko nije učio kako da pevaju.
Zašto sam vam sve ovo ispičala? Zato što je slavuj inspiracija i terapija. Postići njegov spokoj, veštinu, umetnost, moć da pesmom izraziš osećanja, biti neugledan u perju (garderobi), a veličanstven po duhu i veštini, nešto je čemu veliki, produhovljeni ljudi oduvek teže. I zato, sadite žbunje, kupine, trnjine, drenjine, koprive, gustiše koji će hraniti i vas i slavuje, i ne brinite za stres ako imate ovu veličanstvenu pticu kraj prozora. U Andersenovoj bajci, slavujeva pesma je oterala smrt i okrepila i ozdravila cara. To je apsolutno živa istina. U budućnosti, kada budemo imali zelene kuće, vrtove koji nas hrane i kada ponovo budemo živeli u skladu sa prirodom, slavuj će nam biti i te kako potreban, neophodan i inspirativan. Ako mislite da ste protraćili vreme na čitanje ovog naizgled besmislenog teksta o slavuju, a vi nastavite da se zagađujete vestima iz politike i crnim hronikama. Ja odoh da slušam slavuja. Malo tehnologije nije na odmet: proletos sam ih snimila i sada me uspavljuju sa narezanog CD-a….// Više u EKO KUĆI No10
