’’NAPREDAK NIJE PUKO POPRAVLJANJE PROŠLOSTI; ON JE NEPREKIDNO KRETANJE PREMA BUDUĆNOSTI’’ – KAHLIN GIBRAN
U dobrostojećoj Zapadnoj Evropi, 20 miliona ljudi ne može da nađe posao. U još bogatijoj Americi, preko 28 miliona ljudi živi u siromaštvu. Od toga, više od 40 procenata su deca. A velike kompanije vape i dalje za stručnjacima.
400 dramaturga je diplomiralo za pola veka, od toga je stalno zaposlenih u struci, pozorištima ili filmskim kućama bilo 10 procenata. Danas u Srbiji živi hiljadu diplomiranih glumaca, od kojih redovno radi njih stotinjak. Školovanje filmskog reditelja košta državu koliko i školovanje vojnog pilota, ali za razliku od pilota, koji svi nađu posao, filmski reditelji su slobodni umetnici, osim u vrlo malom broju slučajeva, i obično žive od snimanja ne tako umetničkih reklama. Sa likovnim stvaraocima je situacija još dramatičnija. Gde oni danas i kome da prodaju svoje slike? Pa Narodni muzej je zatvoren godinama! Muzičari imaju perspektivu – prodati se estradi, predavati za male pare u muzičkoj školi, davati privatne časove, svirati po klubovima i kafanama i davati koncerte pet do deset puta godišnje. Baletski igrači, koji imaju jako kratak vek umetničkog trajanja, imaju najgoru opciju – igrati u samo četiri baletske postojeće kuće u Srbiji ili se prešaltovati na drugu profesiju. Škole za koreografe ne postoje, niti bilo kakav program telesne igre pri školama. Ukratko, mi imamo veliki broj umetnika u depresiji, sa potencijalima, ali bez podrške. Mreža agenata, producenata, finansijera i mecena je haotična. Ne postoje agenti za pisce, ne postoje unutar udruženja pravna zaštita, podrška, niti mogućnost razmene informacija. No, uz sve to čega nema, postoji tržište koje treba popuniti i bolje, efikasnije, kreativnije organizovati.
Nalazimo se uveliko u informatičkom dobu, a vučemo za sobom sve institucije 19. veka. Za fakultetski obrazovane ljude, znanje koje su stekli na diplomskim studijama zastarelo je još pre diplomiranja. Sadašnja komunikaciona revolucija omogućava dnevno ažuriranje informacija i dostupnost tih informacija svima kojima su one potrebne. Zato je neophodna kreativnost u novom digitalnom dobu.
Kako možemo da unapredimo postojeće modele i stvorimo nove? Još 1992. godine, Dr Vilard Daget je na jednom skupu o budućnosti obrazovanja rekao da se “svet u kojem će živeti naša deca menja četiri puta brže od naših škola”.
Danas već žive ljudi koji imaju priliku da produže svoj životni vek na preko 80 godina, a opet, država brine samo o penzijama, a ne o tome kako da novo treće doba ljudi prožive kao aktivni deo zajednice. Pogledajte i analizirajte naše TV programe, koji su namenjeni isključivo mlađoj populaciji, koja opet i ne gleda televiziju. Tu su erotske reklame za sapune, šampone, kult mladih tela, kultne mladosti koja zatim iznenada, bez upozorenja, nestane, a da mladi ljudi dresirani da uspeh postignu rano, razočarani životom, ne umeju da se prilagode i da se razviju.
Šta je ključno saznanje za novu budućnost?
Danas je gotovo sve moguće. Danas možemo da postignemo gotovo sve o čemu su nekada utopisti samo sanjali. I to je činjenica.
Gotovo svaki problem je bar delimično negde u svetu rešen. Izaberite najbolja rešenja i vodićete svet. Tamo gde nema još rešenja, postoje tehnike za podizanje kreativnosti i efikasnijeg iznalaženja rešenja.
Danas ni u nauci, ni u umetnosti, ni u industriji, ne prednjače veliki. Neka od najspektakularnijih otkrića i pomaka došla su u protekloj deceniji iz malih zemalja, malih firmi, malih škola i od malih pojedinaca. Planetarnu biljku sremuš, recimo, jedini u svetu je uspeo da pretoči u lekovite kapi Dragan Ljubisavljević, čiji je proizvod toliko jedinstven i dobar, da su ga recimo Norvežani OSLOBODILI carine, jer misle da su te kapi dobrobit za Norvežane. Šta o tome misle naši političari, bolje da ne znate. Ali, uprkos njihovom konzervativizmu, mi smo ušli u svet brzih komukacija sa svima na planeti, i svet više ne može biti isti.
Vi ste deo prvog naraštaja koji živi u novom dobu, dobu koje nudi neograničen izvor budućnosti u kojoj je sve moguće. Um, znanje i kreativnost u novom dobu su bogatstva vrednija od zgrada i mašina. Ljudi konačno imaju slobodu ne samo da biraju, već i da sami stvaraju ono što žele, razmenjujući svakodnevno informacije, komunicirajući sa celom planetom. Jedan doktor nauka od 55 godina na internetu biva pobeđen od dvanaestogodišnjaka u kompjuterskoj on line igrici Conquiztador. Obojica koriste šifrovana imena, jednakost i objektivnost su postignuti, a doktor nauka, iako još uvek prednjači u nekim područjima, shvata da i te kako mora da nadograđuje svakodnevno svoja znanja da bi sustigao dvanaestogodišnjaka.
Osobina neuroze je da vuče unazad i ne dozvoljava promene. Po toj definiciji, prepoznaćete mnoga neurotična društva, među kojima je, nažalost, i ovo naše. Držanje za tradiciju gubi smisao u dnevnom životu, vuče unazad, sputava i ograničava, ispoljeno je kroz paranoični strah od promena, mada je postojeće stanje i te kako nezadovoljavajuće. Razmislite gde bismo bili da smo se strogo držali tradicija i recimo krvne osvete. Naša crkva, na primer, vekovima se drži kalendara Julija Cezara, koji sa hrišćanima nije imao nikakvih veza, tvrdoglavo odbijajući gregorijanski, napredniji kalendar. Ako tako nastavi, nauka kaže da će za 5000 godina Uskrs pasti na Božić. Pri tom, već je pola pravoslavnog sveta, Grci, Bugari i Rumuni, prešlo na gregorijanski kalendar, za razliku od Rusa i Srba.
Budućnost umetnosti, pisane reči, muzike, filma, sve se menja u prisustvu i dominaciji interneta. Škole su već sada ugrožene, ali tvrdoglavo odolevaju promenama, dok raste broj dece koja ne završavaju škole jer u njima ne nalaze ništa stimulativno. Internet je mnogo bolja škola od klasične škole. Internet je prostor za realizaciju kreativnih ideja. Internet je šansa za budućnost.
Broj radnika u industrijama se vrtoglavo smanjuje svuda u svetu. Industrijsko doba prestaje, počelo je informatičko. Ljudi će se pojesti međusobno ako ne prestanu sa povećavanjem proizvodnje na standardni način. Budućnost je dakle, u smanjivanju. Ako u najrazvijenijim zemljama danas samo 10 odsto radnika radi u industriji, a samo 2 odsto u poljoprivredi, šta rade onih preostalih 88 odsto ljudi? I u Srbiji su otkazi sve češći, sve je manje stalno zaposlenih radnika, uprkos zanosnim procenama naših političara.
Danas se predviđa da će samo manjina radno sposobnih ljudi biti stalno zaposlena. Ljudi će imati posao u projektnim grupama – organizovaće se od projekta do projekta. To će biti preovlađujući model na primer, u umetnosti. Treću grupu činiće sezonski radnici i radnici sa skraćenim vremenom, a četvrtu grupu individualci i porodične grupe, oni koji nešto rade jer to vole. Tako u Novom Sadu grupa mladih ljudi već godinama odoleva farmaceutskoj mafiji, proizvodeći srebrnu vodu.Pritom su svi vegetarijanci, nepušači i konzumenti svog proizvoda.
Doba ego manijaka se u svetu bliži kraju. Kod nas, nažalost, još uvek žilavo opstaje. Na vama je da to promenite. Ljubav, briga, saosećanje, humanost, ekologija, holizam, sagledavanje velike slike, to su sve osnove za buduću kreativnost. Budućnost je samo u doživotnom razvoju, u doživotnom učenju i neprestanoj želji za promenama. //
