OD DVE STOTINE SPOMENIKA, KOJI PO DOMAĆIM ZAKONIMA IMAJU NAJVIŠI STEPEN ZAŠTITE, DESET SPOMENIKA KULTURE JE UVRŠĆENO NA UNESKOVU LISTU SVETSKE BAŠTINE
Građevinsko-arhitektonski objekti od posebnog istorijskog i kulturnog značaja, kao i njihova graditeljska celina, i objekti narodnog graditeljstva imaju status nepokretnog kulturnog dobra, tj.spomenika kulture, i uživaju posebnu zakonsku zaštitu. U Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture nalazi se Centralni registar nepokretnih kulturnih dobara uz koji se čuva obavezna i dodatna dokumentacija o svakom nepokretnom kulturnom dobru.
Pravo vlasnika ili korisnika nepokretnog kulturnog dobra je ograničeno Zakonom o zaštiti kulturnih dobara i Zakonom o kulturnim dobrima, tako da vlasnik ima pravo da: koristi spomenik kulture na način koji je u skladu sa zakonom, na pravičnu naknadu u slučaju zabrane korišćenja ili ograničenja korišćenja spomenika kulture i na naknadu štete koju trpi za vreme izvođenja mera tehničke zaštite na spomeniku kulture. Vlasnik ima i obaveze da čuva i održava spomenik kulture i sprovodi mere tehničke zaštite koje određuje Zavod za zaštitu spomenika kulture. To znači da ako vlasnik želi da rekonstruiše, adaptira, sanira objekat, menja stolariju, dograđuje, kreči, obnavlja fasadu ili postavi reklamu, mora prvo da kontaktira nadležni Zavod za zaštitu spomenika kulture, koji će odrediti uslove za preduzimanje mera tehničke zaštite i drugih radova.
Merama tehničke zaštite smatraju se radovi na konzerviranju, restauriranju, rekonstrukciji, revitalizaciji i prezentaciji kulturnih dobara. One se mogu preduzimati ako se:1) utvrde uslovi za preduzimanje mera tehničke zaštite i drugih radova, 2) pribavi saglasnost na projekat i dokumentaciju za izvođenje ovih radova, 3) obezbede potrebni uslovi i odobrenja na osnovu propisa o planiranju i uređenju prostora i izgradnji objekata. Saglasnost za projekte i dokumentaciju za izvođenje radova daje nadležni zavod za zaštitu spomenika kulture.
Radove na nepokretnim kulturnim dobrima, predviđene projektom i dokumentacijom za koje je data saglasnost, mogu da izvode ustanove zaštite i druga pravna lica i preduzetnici koji imaju stručni kadar i opremu propisanu u skladu sa zakonom. Prilikom preduzimanja mera tehničke zaštite i izvođenja drugih radova na nepokretnim kulturnim dobrima i njihovoj zaštićenoj okolini investitor je dužan da obezbedi vođenje dokumentacije u skladu sa posebnim propisima i da po završetku radova preda primerak dokumentacije nadležnom Zavodu za zaštitu spomenika kulture.
Investitor je dužan da u roku od 15 dana od dana završetka radova na nepokretnom kulturnom dobru o tome obavesti nadležni Zavod koji je doneo rešenje o saglasnosti na projekat i dokumentaciju za izvođenje radova, a zavod će o trošku investitora izvršiti pregled i proveru objekta na licu mesta i zapisnički utvrditi da li su radovi izvedeni u skladu sa projektom.
Ako utvrdi da radovi nisu izvedeni u skladu sa projektom, Zavod će rešenjem naložiti investitoru da izvedene radove usaglasi sa projektom, a ako investitor ne postupi u skladu sa rešenjem, Zavod će podneti zahtev nadležnom organu za rušenje, odnosno za povraćaj u prvobitno stanje objekta, o trošku investitora.
Ako se radovi na nepokretnim kulturnim dobrima izvode bez utvrđenih uslova za preduzimanje mera tehničke zaštite ili bez saglasnosti na projekat i dokumentaciju, Zavod za zaštitu spomenika kulture zabraniće dalje izvođenje radova i podneće zahtev nadležnom organu za rušenje, odnosno za povraćaj u prvobitno stanje objekta, o trošku investitora.
Uslovi čuvanja, održavanja i korišćenja kulturnih dobara ugrađuju se u prostorne i urbanističke planove. Nadležna ustanova zaštite dužna je da uslove i mere dostavi organu nadležnom za pripremanje prostornog, odnosno urbanističkog plana. Nadležni Zavod za zaštitu spomenika kulture daje mišljenje o nacrtima prostornih i urbanističkih planova. Na predlog ministarstva nadležnog za poslove kulture, Vlada Republike Srbije može obustaviti izvršavanje prostornih i urbanističkih planova kojima se u dovoljnoj meri ne obezbeđuje zaštita i korišćenje kulturnih dobara, kao i dobara koja uživaju prethodnu zaštitu.
