UMETNIČKO KOLABORATIVNU GRUPU DIM TIM ART ČINE UMETNICI DANIJELA MRŠULJA VASIĆ I MILENKO VASIĆ KOJI ZAJEDNO RADE OD 2011. GODINE. SVOJ UMETNIČKI RAD OPISUJU KAO PLOŠNO SLIKARSTVO, U KOME DOMINIRAJU LINIJE KOJIMA SE DEFINIŠU OBLICI. OD 2014. GODINE POČELI SU SA IZVOĐENJEM MURALA U JAVNIM PROSTORIMA. DANAS IZA SEBE IMAJU VELIKI BROJ IZVEDENIH MURALA, ODRŽANIH IZLOŽBI I DOBIJENIH PRIZNANJA, A NAJZNAČAJNIJA NAGRADA IM JE NJIHOVA ŠESTOGODIŠNJA ĆERKA ISKRA KOJA JE VEĆ SADA DEO TIMA I PRATI IH NA PUTOVANJIIMA I IZLOŽBAMA.
ZA MAGAZIN EKO KUĆA DANIJELA I MILENKO GOVORE KAKO SU POČELI DA SE BAVE OVOM NESVAKIDAŠNJOM VRSTOM UMETNOSTI, OTKRIVAJU ŠTA JE SVE POTREBNO DA BI NASTAO JEDAN MURAL I PRENOSE ISKUSTVO KOJE SU STEKLI BORAVEĆI U HANOJU SA UMETNICIMA IZ CELOG SVETA.
Iako predstavlja najstariji oblik slikarstva, izrada murala ili zidno slikarstvo nesvakidašnja je vrsta umetnosti i čini se da se na našim prostorima o njoj još uvek nedovoljno zna. Kako ste počeli da se bavite ovom umetnošću?
Naša umetnost je bliska geometrizmu i može se opisati kao plošno slikarstvo, odnosno način slikanja gde su dominantne linije kojima su oblici definisani, a boje se nanose ravnomerno na podlogu tako da se ne mogu uočiti potezi četke ili valjka. Najbliže određenje za formalne uzore Dim Tim-a i moguću plastičku aproprijaciju elemenata je upravo umetnost međuratne avangarde kao i interdisciplinarna komunikacija aktera i dela delotvorno organizovanih oko institucije Bauhausa.
Od 2014. počeli smo sa izvođenjem murala u javnim prostorima. Za prvi takav projekat prostor i sredstva za produkciju ponudio je Vladimir Milentijević, vlasnik poznatog restorana Zaplet na Crvenom krstu u Beogradu. Na fasadu Zapleta postavili smo Blow up / Uvećanje, naše slike Metamorfoze ili Alibi za retoriku utopijske arhitekture. Restoran više nije na toj lokaciji ali naša slika jeste i na nju smo posebno ponosni.
Naš prvi projekat u inostranstvu je ostvaren za Kunstlerstadt Gmund, grad umetnika u Austriji. Rad Metropolis dimenzija 3,3 x 9,9 metara nalazi se na zidu Altstadt Gallerie kao svojevrsni omaž Fricu Langu. Taj rad nas je preporučio za projekat Piano u starom zamku iz 1252. godine koji dominira pejzažom iznad tog srednjovekovnog grada.
Realizovali ste veliki broj murala u Srbiji, Austriji, Vijetnamu, Bosni i Hercegovini. Kako izgleda izrada jednog murala? Koliko je potrebno uložiti vremena, energije, novca, ljudskih i drugih resursa da bi nastao jedan mural?
Kao umetnici poznajemo tradicionalne tehnike za oslikavanje murala koje su veoma zahtevne. Dobra podloga i kvalitetne boje garantuju postojanost i dugotrajnost murala, tako da vremenski uticaji ne predstavljaju bitan problem. Ovo je posebno izraženo nakon fantastičnog uspeha tima tehnologa-istraživača sa TF u Novom Sadu koji su proizveli suspenziju Heromat, samočistivu prevlaku koja bez velikih troškova čuva murale.
Kada odaberemo lokaciju za mural, detaljno snimimo stanje zida, izvršimo malo istraživanje o lokaciji, o delatnosti naručioca, okruženju. O idejnim rešenjima razgovaramo dugo i crtamo prve skice. Kada izbor svedemo na nekolicinu varijanti, prelazimo na rad na kompjuteru i vršimo aproksimaciju crteža prema snimljenim fotografijama. Trudimo se da ne odstupimo od našeg umetničkog kreda. Odabrano idejno rešenje najpre nacrtamo u tačnoj razmeri, a potom crtež prenosimo na fasadu uz pomoć pripremljenih šablona, dugačkih lenjira, libela, viska i zidarskog konca. Podrazumeva se da je zid prethodno dobro pripremljen, dakle ravan i suv, da mural ima kvalitetnu podlogu i osnovnu boju koju biramo tako da se uklopi u našu osnovnu zamisao. Koristimo kvalitetne fasadne akrilne boje (Caparol iz Nemačke) koje nanosimo valjcima i četkama, a za našu srebrnu boju imamo posebnu recepturu, ona menja tonalitet u zavisnosti od količine svetlosti koju primi.
Slikanje murala je moguće pretvoriti u Corporative event, kao team building aktivnost. Sa takvom praksom prvi smo započeli u Beogradu gde smo dogovorili oslikavanje pet murala u „pametnoj zgradi“ Wiener Stadtische Osiguranja (WSO) na Novom Beogradu. Prva dva murala su već oslikana. Posebno je važno da se kod ovakvih projekata korporativno i umetničko komuniciranje na muralu usaglasi.
Do sada smo najbrže oslikali mural za tri sata uz prethodno detaljno pripremljene šablone, a najduže oslikavanje je trajalo dve nedelje. Nekada mural radimo samo nas dvoje, a do sada je učestvovalo najviše 15 saradnika. U dve situacije zbog konfiguracije i nepristupačnosti podloge saradnici su nam bili profesionalni alpinisti sa kompletnom opremom. Sam proces izrade murala, od ideje do inauguracije, traje i do tri meseca. To zavisi pre svega od stanja u kome se nalazi fasada.
Izrađujete murale na velikim visinama, a često vam u tome pomažu i alpinisti. Koliko je ova vrsta umetnosti opasna?
Opasnost je latentna. Ne bojimo se visine, mada nam nije svejedno. Važno je da skele budu pravilno postavljene i da se poštuju svi aspekti bezbednosti za rad na visini.
Bilo je i incidenata. U junu 2016. godine dobili smo godišnju nagradu za najbolji mural na konkursu italijanske fondacije Paola de Manincor. Trebalo je u kratkom roku oslikati mural u Prijedoru na 185 m2, gde nas je čekao dobro pripremljen beli zid, dva asistenta – akademska slikara i prilično labava skela sa vertikalno postavljenim merdevinama za uspon na svih osam nivoa (16m). Naš asistent akademski slikar Ljubiša Pušac krenuo da se penje sa svojih 100 kilograma. Sjurio se dva tri metra zajedno sa merdevinama ka zemlji kao u crtanom filmu. Srećom, spretno je pao i samo je ugruvao koleno. Nakon toga su merdevine postavljene pod uglom i osigurane kako treba. Bila je to dobra škola. //ek TIJANA JANKOVIĆ – Više u EKO KUĆI No28
