TEREN NA KOME JE OBJEKAT LOCIRAN NALAZI SE TIK UZ POLARNI KRUG I VEOMA JE SPECIFIČAN – ISTOVREMENO SUROV I VELIČANSTVEN, OGOLJEN U VEGETACIJI, ALI BLISTAV U GEOMORFOLOGIJI. POSTOJEĆI PEJZAŽ JE OD AUTORA PROJEKTA ZAHTEVAO NEPRETENCIOZNA ALI DOMIŠLJATA REŠENJA.
Vega cottage je kuća za odmor smeštena na jednom od mnogobrojnih ostrva Vega arhipelaga u Norveškoj. Impozantne i široke vizure na Norveško more i oštre planine koje izranjaju iz njega, učinili su ovo istraživanje vrlo zanimljivim. Vikendica je koncipirana kao jedinstven odgovor na sve uslove njenog prirodnog okruženja, ali je još jedan presudan faktor uključen u poduhvat – tradicionalni lokalni arhitektonski uzorci koji su pronađeni nedaleko od lokacije, u neposrednoj blizini okeana. Radi se o kompleksu starih ribarskih koliba pod nazivom „Naust“, kroz čije je forme i materijalizaciju dokumentovano dugogodišnje iskustvo neimarstva u ovim uslovima i podneblju. Nesvakidašnji, neeuklidovski uglovi koji postoje u geometriji ovih kućica delimično su posledica praćenja konstitucije terena, a delimično – puka slučajnost. Drvene fasade odlikuju se čvrstom tektonikom, likovnom živopisnošću i snažnim vokabularom u aspektu materijalizacije, i karakteristično je da sa njih vrlo često izostaju prozori. Sve se to uklopilo u umetnički kredo autora, arhitektonskog dueta Kolman-Boye, koji je zasnovan na verovanju da dobra arhitektura treba da prečišćava svakodnevni život, bivajući pri tome hrabra, radoznala, evokativna i empatična. Tako su oni sebi postavili zadatak da sagrade „Savremeni Naust“ koji bi imao nepretencioznu pojavu i prepoznatljiv karakter, uz poštovanje narodnog jezika graditeljstva.
Plod njihovog razmišljanja, zalaganja i istraživanja oličen je u objektu koji kao da izrasta iz samog terena, i u tolikoj meri je srođen sa njim da se čini da od vajkada na tom mestu postoji. Ako ambijent shvatimo kao izvesnu melodiju, novi objekat je postavljen kao ton koji se prisno uklapa u nju, obogaćujući je i poštujući. Baza kuće je granitna stena. Iz tog nivelisanog postolja razvija se razuđeni gabarit koji oponaša prirodne nepravilnosti okolnog pejzaža. Dve dominantne mase su denivelisane, što stvara poseban kvalitet u funkcionalnoj organizaciji unutrašnjosti. Da se ne bi ometale dominantne vizure prema moru, pristup kući je dat u formi uske prirodne jaruge, uvale gusto obrasle šipražjem i posute morskim peskom sa obližnje obale. Nakon pojave ove kuće pejzaž je ostao netaknut i divlji, čime su zadovoljeni i polazište i cilj autorske vizije.
Nedvosmisleni derivati savremenosti kao neophodne vremenske atribucije kuće, vidljivi su u tehnologiji gradnje i primene materijala, stilu enterijera i posebno koncepciji prozorskih otvora. Dok na pojedinim fasadama i dalje nema prozora, frontalne fasade objekta snabdevene su širokim staklenim površinama koje su pri tome izgubile funkciju prozora i postale stakleni zid-zavesa. Kao na velikoj zidnoj slici, njima su obuhvaćena tri glavna elementa, odnosno prostorna pravca: okean, planinski obrisi i stenovito tle same lokacije.
AUTORI SU SEBI POSTAVILI ZADATAK DA SAGRADE SAVREMENI OBJEKAT KOJI BI IMAO NEPRETENCIOZNU POJAVU I PREPOZNATLJIV KARAKTER, UZ POŠTOVANJE LOKALNOG TRADICIONALNOG GRADITELJSKOG UZORA.
Osnova objekta razvijena je na dva nivoa da bi se prilagodila terenu. U celini, prostorni plan je kompaktan. Znatan deo prostora prizemlja namenjen je društvenom životu, dok je na spratu razvijen sistem manjih spavaćih i porodičnih soba. Prizemlje je koncipirano nalik galerijskom prostoru – jedinstvene, centralno organizovane prostorije u čijem centru je smešteno funkcionalno čvorište kuće, kamin. Ognjište kao centar okupljanja duboko je urezano u ljudskoj svesti i vezuje se za same početke civilizacije. //ek Mare Janakova Grujić – Više u EKO KUĆI No13
Enterijer je opremljen jednostavno, ali vrlo nadahnuto i duhovito, sa drvetom.
