Vila Vanoosh nastala je interesantnom sintezom pouka tradicionalnog graditeljstva Irana i moderne internacionalne arhitekture. Sagrađena je u gusto naseljenoj iranskoj provinciji Mazandaran. Živopisnom predelu smeštenom između južne obale Kaspijskog mora i planinskog masiva Alborz.
Vila Vanoosh je na prvi pogled kontrovezan objekat, koji je otvoren isto koliko i zatvoren, javan isto koliko i intiman, brutalan i betonski isto koliko romantičan, zelen i upućen na prirodu. Takođe, on je moderan i savremen u istoj meri u kojoj se poziva na tradiciju i drevno neimarsko umeće Irana. Pomiriti sve ove suprotnosti bilo je izvodljivo jedino kroz inventivan i kreativan pristup, zaboravljajući sve šablone i uobičajene arhitektonske prakse.
Predstavnici arhitektonskog biroa ’35-51′ iz Teherana želeli su da Vanoosh vila bude nadahnuto izveden objekat za stanovanje uz korišćenje tradicionalnog načina razmišljanja sa jedne, a strogo savremenog vokabulara sa druge strane. Ovakav pristup autori objašnjavaju ‘neophodnošću eliminisanja svih nepotrebnih elemenata arhitekture, ali ne i načina života’ što je prirodno dovelo do rigoroznog apstrahovanja arhitekture i samim tim do minimalističkog, rafiniranog prostora koji je najpreciznija formula vlasnikovog života.
Siguran i feksibilan prostor koji štiti i prilagođava se potrebama vlasnika, predstavlja viševekovnu tradiciju iranskog graditeljstva. Ovo je iskorišćeno kao osnova za kreaciju doma koji potpuno pripada svom vremenu. Pored toga, jednako značajna potka bili su i zahtevi klijenta: da se projekat ne ograniči prostorom vile, da se uvede ‘sigurna soba’ za goste i da se obezbedi neprikosnovena privatnost. Suprotno uobičajenoj praksi celovitog prostornog plana, pri kojoj je osnova objekta jedinstvena i zauzima tačno definisano mesto na parceli, vilu Vanoosh odlikuje inventivno, disperzivno rešenje organizacije prostora.
Celokupna paleta života u kući grupisana je u tri glavne funkcionalne celine – mesto za okupljanje porodice (dnevna soba), mesto za pripremu hrane (kuhinja) i mesto za spavanje (spavaća soba). Ove tri celine koncipirane su kao jedinstveni, zasebni paviljoni sa toplim međusobnim vezama – koridorima. Simbolički, oni su ujedinjeni postojanjem drvene mreže u elevaciji koja nije ravna. Njene dinamične ustalasane površine oponašaju brdoviti reljef ovog podneblja. Dok svaki od tri paviljona ima svoj jedinstven nepromenljiv vizuelni izgled sa karakterističnim vizurama i funkcionalnim markerima, koridori između njih su koncipirani tako da mogu da menjaju izgled, a time i funkciju.
Pokretni stakleni zidovi koridora mogu se ukloniti u toplijim sezonama, a u hladnijim pojačavaju osećaj izolovanosti i intime. Zahvaljujući njima objekat postaje kuća sa hiljadu lica, jer se kombinovanjem otvorenih i zatvorenih partija, u dodatnoj kombinaciji sa sezonskim izgledom dvorišta, on uvek na nov način doživljava i konzumira. S obzirom da su ovi delovi osmišljeni tako da obezbede bolju ventilaciju, oni omogućavaju severozapadnim vetrovima da hlade celu kuću tokom toplih letnjih meseci. Na kraju, arhitektonska koncepcija projekta u celini ima glavni cilj da oplemeni život u kući što većim stepenom boravka na otvorenom, a takav stil života podjednako je i savremen i ukotvljen u tradiciju.
Funkcija koridora je da obezbede dobru ventilaciju.
PROJEKAT JE KONCIPIRAN TAKO DA KORISNIKE NAVEDE DA ŠTO VIŠE VREMENA PROVEDU NAPOLJU.
Enterijer vile je maksimalno uprošćen. U prostoru se nalazi samo neophodan moblijar.
