SINULO JE KAO NIKAD DO SADA, NEOBUZDANI SJAJ JE 572 MILIJARDE PUTA ZASENIO SUNCE! KAKO TO NIKO OD NAS NIJE VIDEO?
Rasprsnuće ogromne zvezde na umoru, čiji je bljesak stostruko nadmašio ma koju običnu supernovu i nekoliko puta do sada najsjajniju, astronomi su snimili na dve milijarde i 800 miliona svetlosnih godina daleko, koliko je potrebno svetlosti – najbržem kosmičkom putniku koji prelazi približno 300.000 kilometara u sekundi prema tumačenju Alberta Ajnštajna – da stigne do Zemlje, a mi da je ugledamo kroz dvoglede. Čime su je opazili? Veoma moćnim teleskopima, smeštenim u mestu Sero Tololo u Čileu, koji u nepreglednoj tmini vide 25.000 puta dalje (i dublje) od ljudskog oka! Usnimili su je devet dana nakon što je dostigla vrhunac blještavila. Najsjajnija supernova (supersjajna) do sada, zavedena u astronomske knjige pod nazivom ASASSN-15lh, jedna je od dva tuceta opaženih u protekloj deceniji. Nebeske osmatrače kopka otkuda taj neverovatno snažan bljesak, ako je imala malo vodonika.
Najveća „kosmička lomača” Supernove nastaju kada veoma krupna (masivna) zvezda (osam i više puta zdepastija od našeg Sunca) skonča svoj vek u zaslepljujućem bleštavilu, vidljivom iz ma kojeg kutka svekolikog beskraja. Toliki bljesak se godinama docnije opaža. Kada se „kosmička kresnica” rastoči (eksplodira), materija od koje je sazdana ogromnom brzinom se razleti na sve strane.
Astronomi ih pronalaze upoređujući pređašnje snimke istog kosmičkog prostora s najsvežijim osmatranjima: svaki novi sjaj na nebu ukazuje na supernovu. Kada ih poslažu na gomilu, iznova usmeravaju svoje teleskope sve dalje tragajući za sve slabašnijim svetlom. Postupak podseća na fotografisanje dugim izlaganjem (ekspozicija)
Supernove sijaju zahvaljujući radioaktivnom niklu-56, koji nastaje spajanjem (sinteza) u zvezdinom jezgru. Više nikla-56, blistavija supernova. Radioaktivni elementi se raspadaju i stvaraju gama zrake koji zagrevaju okolnu materiju. Supersjajne supernove, siromašne vodonikom, suviše naglo zgasnu, upravo zbog toga što sjaj potiče iz nikla-56. Ali kako zasijaju nezapamćenim sjajem, ostaje zagonetka.
Prva pretpostavka upućuje da zaprepašćujuća silina potiče iz magnetara, izuzetno namagnetisane neutronske zvezde koja se suludom brzinom okreće oko same sebe, zaostalog posle rastakanja ove supernove. Druga pretpostavka to osporava, govoreći da je i bez magnetara u stanju da izbaci začuđujući energiju. Treća nagađa da je bila potpomognuta silom kovitlajuće materije koju je usisavala moćna „crna rupa”. Četvrta pretpostavka dodatno zbunjuje ukazujući da je supernova obitavala u veoma masivnoj i svetloj galaksiji, nasuprot dosadašnjem iskustvu da su one uobičajeno pronalažene u galaksijama-patuljcima, sa skromnim zalihama hemijskih elemenata težih od vodonika i helijuma.
U predstojećim mesecima brojne osmatračnice biće usmerene da nedvosmisleno utvrde u kojoj se galaksiji supersjajna supernova gnezdila. Novo pokoljenje automatskih pretraživača namenjenih potrazi za tamnom energijom (izdvajaju se Sero Tololo, Palomar i Havaji), prikuplja podatke iz znatno širih područja neba.
Kada se, međutim, 2022. godine uključi Veliki sinoptički teleskop, koji će svaka tri meseca pretražiti celo južno nebo, supersjajna supernova, najverovatnije, neće ostati na tronu. Za podrobno proučavanje i opisivanje neophodno je da ona izbledi, što će potrajati najmanje stotinak dana (opažena je polovinom juna). Astronomi se pribojavaju da nisu možda uočili besomučno komadanje zvezde koja se suviše približila „crnoj rupi” i da će se tako očas raspršiti nade da su nabasali na najveću „kosmičku lomaču”.
Sklekovi na jednoj ruci izraz supernova tridesetih godina prošlog veka skovao je neobični astrofizičar Fric Cviki – rođen u Bugarskoj, a odgajan u Švajcarskoj – koji se u drugoj deceniji doselio u SAD. Opsednut svojim zdravljem i stasom, često je usred trpezarije Kalifornijskog instituta za tehnologiju ili na drugom javnom mestu izvodio sklekove na jednoj ruci! // – Više u EKO KUĆI No17