STRAST PREMA GAJENJU BILJAKA I PRAKSA BAVLJENJA VRTOVIMA SU DEO NJE JOŠ OTKAKO JE PROHODALA. NJENI RODITELJI I OBE BAKE BAVILI SU SE BAŠTOVANSTVOM, TAKO DA SU JE ONI VODILI I OHRABRIVALI U NEVEŠTIM RANIM POKUŠAJIMA DA IM SE PRIDRUŽI U OVOM PRELEPOM POSLU. VREMENOM, POSTALA JE NAGRAĐIVANI DIZAJNER VRTOVA U VELIKOJ BRITANIJI I OSNIVAČ KOMPANIJE KOJA SE PROFESIONALNO BAVI PROJEKTOVANJEM VRTOVA VEĆ OSAMNAEST GODINA. ZA NJU SU DIZAJNIRANJE I ODRŽAVANJE VRTOVA PRAVA UMETNOST.
Kejt Guld je poznata i višestruko nagrađivana dizajnerka vrtova u Velikoj Britaniji, a posebno se istakla ostvarenjima u Londonu i domovima u njegovoj okolini. Projektovanjem vrtova se profesionalno bavi već osamnaest godina, a veština i strast prema gajenju biljaka, koje dosežu do pravih umetničkih visina, deo su nje još otkako je prohodala, voli sa žarom da ispriča Kate. Prepoznajući njene vrline i poštujući njeno višegodišnje iskustvo, redovno je angažuju vlasnici kuća, arhitekti i dizajneri enterijera, kao i menadžeri nekretnina i kompanija koji žele da transformišu bašte svih veličina.
Nadahnjuje je hrabra arhitektura i to se vidi u njenim vrtnim rešenjima. Kaže kako u ovom zanatu učenje i usavršavanje nikad ne prestaju, tako da se i ona trudi da što više nauči od drugih. Dragocen izvor znanja predstavljaju joj i greške koje je sama napravila, zatim ih uočila i na posletku ispravila. Pored svog osnovnog posla, Kejt redovno učestvuje i na RHS – Izložbi cveća u Čelsiju, gde su joj za njen inspirativni dizajn do sada dodeljene tri zlatne i jedna srebrna medalja, sa obrazloženjem – ‘najbolje na izložbi’. Ona takođe nalazi vremena da u svojstvu kolumniste redovno piše baštenski blog za Guardian i da kao redovni dopisnik i kolumnista magazina EKO KUĆA svoja recentna znanja i projekte prenosi našim čitaocima iz broja u broj, i tako već pune tri godine. Uvek se rado odaziva čestim pozivima da govori na teme pejzažne arhitekture i dizajna vrtova na različitim izložbama, drugim javnim događanjima i manifestacijama, kao i u školama pejzažne arhitekture. Smatra da je veoma važno govoriti o vrtovima, kako bi ljudi o njima više razmišljali i shvatili njihove estetske i ekološke dobrobiti.
Kejt naglašava da je Britanija zemlja baštovana, tako da u svojoj domovini najčešće ima posla sa već iniciranim i zainteresovanim ljudima, ali potencira značaj kontinuiteta afirmacije i edukacije svih generacija. Nedavno je u jednoj školi doživela šok kada je shvatila da deca ne znaju da krompir raste pod zemljom i da jabuke pojedinačno rastu na drveću, a ne u celofanskim pakovanjima. Smatra da je od ogromne važnosti da deci pokažemo kako i gde rastu biljke koje služe za ishranu i da im ukažemo na ono što oni sami mogu da urade, da bi i sami shvatili koliko je odgovoran zadatak obezbediti zdravo voće i povrće.
Kejt Guld voli svoju profesiju koja je po mnogočemu drugačija od ‘klasičnih’ poslova. Prema njenim rečima, ona je dizajner vrtova, a to se razlikuje od profesije pejzažnog arhitekte. Bez obzira na razlike, ta dva zanimanja su u velikoj meri povezana i zahtevaju ozbiljan rad zato što su prepuna izazova različitih vrsta. Sa Kejt Guld razgovaramo na teme dizajna vrtova, pejzažne arhitekture, shvatanja umetnosti u prirodi, kao i o motivaciji i ličnoj satisfakciji u bavljenju ovim poslom, saradnji sa našim magazinom i njenim pogledom na pejzažni dizajn u našem regionu.
>> ŠTA VAS JE NAVELO DA ZA ŽIVOTNI POZIV ODABERETE BAŠ DIZAJN VRTOVA I NA KOJI STE VAŠ PROFESIONALNI USPEH NAJPONOSNIJI?
Moji roditelji su se bavili baštovanstvom, obe moje bake takođe, tako da su me oni vodili i ohrabrivali u mojim neveštim ranim pokušajima da im se pridružim u ovom prelepom poslu. Kasnije sam, po završetku školovanja, napravila malu pauzu radeći u biroima, ali sam se u svojim ranim dvadesetim godinama vratila praksi, i zahvaljujući svom mentoru koji me i dan danas ohrabruje i inspiriše, sa zadovoljstvom i radošću obavljam svoj posao. Što se tiče uspeha, on je relativna stvar i možete ga sagledati iz različitih perspektiva. Ponekad je dovoljno postignuće samo neoštećeno proći kroz radnu nedelju. Često radim na četrdeset projekata istovremeno, tako da svojim najvećim uspehom smatram činjenicu da sve to uspevam da obavim, a da ne napravim ozbiljniju grešku ili previd.
>> SVRSTAVATE LI PEJZAŽNU ARHITEKTURU U KATEGORIJU PRIMENJENIH UMETNOSTI?
Ako se ovom poslu pristupi odgovorno i sa nepodeljenom pažnjom i interesovanjem, i ako se biljke neguju predano do postizanja njihove zrelosti i pune lepote, onda je to svakako umetnost. Najbolje se kvalitet neke umetničke zamisli proverava tako što se ona podvrgne testu vremena. Vilijam Kent i njegovi čuveni ‘Capability Brown’ pejzaži poznati su i prisutni u Velikoj Britaniji već više od tri stotine godina. Još uvek su toliko lepi da oduzimaju dah. To je prava umetnost.
>> SKORO DVE DECENIJE USPEŠNO VODITE SAMOSTALAN POSAO I KLIJENTIMA NUDITE SPECIFIČNO DIZAJNIRANE BAŠTE, OD IDEJE DO REALIZACIJE. DA LI JE TEŠKO VODITI SOPSTVENI POSAO? POSMATRAJUĆI VAŠ RAD, NEDVOSMISLENO UOČAVAMO VAŠU TEŽNJU DA SVAKI EKSTERIJER TRETIRATE NA POSEBAN, SAMO NJEMU SVOJSTVEN NAČIN, I DA SE SA POSEBNOM PAŽNJOM USREDSREĐUJETE NA DETALJE. KOLIKO JE VRT U BRITANIJI PROŠIRENJE JEDNOG DOMA?
Sve je teže voditi samostalan posao, ali je i dragoceno iskustvo otkriti koliko još uvek ne znamo, i velika radost shvatiti koliko mnogo znamo u okviru struke. Kada bih sad kretala iz početka, svakako bih prvo prošla kroz kratki kurs vođenja posla, od računa do platnog spiska, dakle stvari finansijske prirode. To mi pada najteže. Najvažnije je ne raditi posao rutinski. Mnogo je inovacija i dostignuća kojih moramo biti svesni i koje definitivno moramo primenjivati, jer su i klijenti sve obavešteniji i sve zahtevniji. Što se tiče detalja, kao i odnosa enterijera i eksterijera kod nas, vrtovi smešteni u gradska jezgra apsolutno jesu proširenja samog doma, naročito ako je prostor skučen. U takvim uslovima, svaki pedalj se visoko vrednuje i ceni, pa se i uređuje sa posebnom pažnjom i detaljnim promišljanjem o svakoj upotrebljenoj biljčici.
>> VAŠ STUDIO JE LOCIRAN U NEPOSREDNOJ BLIZINI LONDONA. KO SU PRETEŽNO VAŠI KLIJENTI – LJUDI KOJI POSEDUJU MALE VRTOVE U GUSTO IZGRAĐENOM PODRUČJU, ILI PAK VLASNICI IMANJA U SEOSKOM AMBIJENTU?
Podjednako imam klijente iz grada i klijente sa sela. Zahvaljujući tome, mozak mi radi na univerzalnom planu, a kreativnost se razvija u svim pravcima. To me raduje i inspiriše.
>> KOJA IDEJA VAS VODI I ČEMU SE NAJVIŠE POSVEĆUJETE PRILIKOM DIZAJNIRANJA SVAKOG NOVOG EKSTERIJERA? SMATRATE LI DA DIZAJNERI KROZ SVOJE DELOVANJE NOSE ODGOVORNOST DA UVEK KREIRAJU NEŠTO NOVO, DA KORISTE DRUGAČIJE BILJNE VRSTE I NOVE MATERIJALE I DA STVARAJU NEŠTO ŠTO JOŠ NIJE VIĐENO?
Ja se lično uvek prvenstveno usredsređujem na ono što moj klijent zahteva i voli, pokušavam da nađem najbolja rešenja za kompoziciju i opšti izgled vrta i sve to obavezno uklapam u budžet koji mi se stavi na raspolaganje. Ponekad koristim najnovije materijale i primenjujem najsavremenija rešenja, ali sve u funkciji krajnje namere da klijent dobije baš ono što on voli. Naša je dužnost da u okviru svojih mogućnosti i znanja klijentu uvek damo ono najbolje što umemo da izvedemo.
>> KOLIKO SU, PO VAŠEM LIČNOM MIŠLJENJU, PEJZAŽNI DIZAJNERI HRABRI DA SE ZALAŽU ZA SOPSTVENE IDEJE I DA IH SPROVODE U DELO? ŠTA VAS MOTIVIŠE U PROCESU KREIRANJA VAŠIH FANTASTIČNIH VRTOVA?
Velike komercijalne sheme su sve više tražene, a tu se biljke koriste u svom poluzrelom ili čak zrelom stadijumu, tako de se odmah postiže krajnji željeni izgled neke postavke. Publika preko noći dobija priliku da vidi kolika se promena na bolje postiže ozelenjavanjem prostora, što pouzdano vodi trenutnom podizanju svesti širokog kruga ljudi o tome koliko je bitno raditi na povećanju broja i proširenju površine zelenih oaza u gradovima. Taj momenat instant efekta ohrabruje i motiviše projektante da se sa još većim žarom posvete svom poslu.
>> VEĆ PUNE TRI GODINE AUTOR STE INSPIRATIVNIH I EDUKATIVNIH TEKSTOVA U MAGAZINU ZA EKO ARHITEKTURU I KULTURU EKO KUĆA, KOJIMA ČITAOCE VODITE KROZ RAZLIČITE TEME VAZANE ZA VRTOVE, OTKRIVATE IM ČAROBNI SVET BILJAKA I PREDLAŽETE MOGUĆNOSTI NJIHOVOG POSTAVLJANJA I ODRŽAVANJA U RAZLIČITIM USLOVIMA. KOLIKO VAS NADAHNJUJE SARADNJA SA MAGAZINOM EKO KUĆA I OD KAKVOG JE ZNAČAJA ZA VAS UČEŠĆE U RAZGOVORIMA NA TEMU PEJZAŽNE ARHITEKTURE KOJI SE VODE VAN GRANICA ZEMLJE U KOJOJ RADITE?
Smatram svojom velikom privilegijom to što mi je data prilika da pišem za časopis EKO KUĆA. Činjenica da objavljujete moje tekstove pruža mi mogućnost da svoje ideje na polju održivog dizajna podelim sa vašim čitaocima, koji su mnogobrojni i po svemu sudeći, veoma zainteresovani za ovu temu.
>> DA LI STE KROZ PISANJE ZA NAŠ ČASOPIS BILI PODSTAKNUTI DA ISTRAŽITE I POGLEDATE POJEDINE PRIMERE PEJZAŽNE ARHITEKTURE U SRBIJI, KAO I NAČIN RADA NAŠIH STRUČNJAKA U OKVIRU STRUKE?
Pejzažna arhitektura u Srbiji i regionu je veoma hrabra, vaši stručnjaci rade na mnogo širem planu u poređenju sa mnom. Ja sve to pomno pratim, često posegnem za njihovim idejama, koje onda prilagodim svojim malim projektima.
>> MISLITE LI DA JE VAŽNO DA SE DIZAJNERI RAZLIČITIH STRUKA MEĐUSOBNO UMREŽAVAJU I KOMUNICIRAJU RAZMENJUJUĆI ISKUSTVA, IDEJE I ZNANJA?
Nikako ne smemo da se učaurimo i da ne mrdamo nigde sa utabanih i proverenih staza struke. Potrebno je osvežiti ideje, obogatiti stil, razviti teoriju, upoznati nove materijale. Sve je to moguće samo kroz kontakte sa ljudima iz struke, sa kolegama u istom ili sličnom poslu i svakako sa arhitektima novih objekata sa pripadajućim vrtovima. Saznavanjem i razmenom znanja postižemo bolji kvalitet projekata koje nudimo našim klijentima.
>> ZA KRAJ, ŠTA JE PO VAŠEM MIŠLJENJU NAJLEPŠA STRANA PEJZAŽNE ARHITEKTURE?
Priznajem da je za mene najlepša strana pejzažne arhitekture dugoročnost u planiranju i uređenju pejzaža. Najlepše je saditi drveće koje će godinama tu rasti i darivati hladovinu, kiseonik, plodove i boje mnogim generacijama.
//ek DEJAN POPOV, PREVOD: MILICA KESIĆ – Više u EKO KUĆI No20
