Rahel Belatchew jedna je od 10 predavača na 7. medjunaronom kongresu ODRŽIVA ARHITEKTURA.
OAZA SVOJOM JEDINSTVENOM KOMBINACIJOM ESTETIČKE, AMBIJENTALNE, URBANISTIČKE I SCENSKE FUNKCIJE OSLIKAVA HARMONIJU SUPROTNOSTI I PRUŽA INSPIRATIVAN AMBIJENT ZA RAD. IZRAŽAJNOST CELINE OSTVARENA POSREDSTVOM MEĐUDEJSTVA UNUTRAŠNJEG I SPOLJAŠNJEG PROSTORA ČINI DA SE UKUPNI DOŽIVLJAJ POSMATRAČA OSTVARUJE POSTEPENO I NELINEARNO. FIZIČKE PROSTORNE GRANICE ARTIKULISANE ARHITEKTUROM, FUNKCIONIŠU KAO ELEMENTI KOJI DEMARKIRAJU PROSTOR IZMEĐU ‘UNUTRA’ I ‘SPOLJA’, A RAZLIČITI PRODORI KROZ TE GRANICE OMOGUĆAVAJU STVARANJE BIOTOPIČNIH NARATIVA. SVE VREME PROJEKAT FUNKCIONIŠE U IZRAŽENOJ NAPETOSTI IZMEĐU STATIČNOG I POKRENUTOG PROSTORA, APSOLUTNE KONTROLE I SPONTANOSTI, PRAVILNOG I ORGANSKOG, OGRANIČENOG I CIKLIČNOG, A TE SE SUPROTNOSTI SAŽIMAJU DO MERE DA MATERIJALIZOVANI PROSTOR U SVOJOJ UKUPNOSTI POSTAJE AUTENTIČNO DELO.
Zalažući se za novo i unapređeno shvatanje lične slobode u radnom okruženju, Oaza je dokaz evolucije poslovnog prostora u 21. veku. Dizajnirana da prevaziđe izazove modernog radnog okruženja, Oaza se ističe ne samo svojom estetikom, već i sposobnošću da inspiriše i podstiče kreativnost među svojim korisnicima. Uz pojačanu orijentaciju ka održivosti, njen dizajn postavlja standarde za budućnost poslovnih prostora kombinovanjem funkcionalnost sa umetničkim izrazom.
Ritam i pokret
Spoljašnost Oaze je poput simfonije oblika i materijala koja igra sa svetlom i prostorom. Kubična forma zgrade nije samo geometrijski izbor, već skladan spoj drvenih i staklenih elemenata koji žive u ritmu grada. Vertikalno postavljene drvene letvice grade svoju priču sa svetlom, stvarajući dinamičnu teksturu koja menja svoj karakter tokom dana i godišnjih doba. Ova živa fasada ne samo da dočekuje posetioce, već ih uvodi u unutrašnji svet inovacije i inspiracije. Repeticijom određenih motiva i proporcija prostor je dobio specifičan ritam, teksturu i tretman svetlom, čime su autori dominantno odredili ovaj ambijent. Omotač zgrade deluje putem posrednog razumevanja koje ne proizilazi iz procesa stvaranja forme od strane autora, već iz njegovog vizuelnog uticaja na poetičkom nivou, koji se očitava kroz tumačenje i uočavanje ritma, pokreta, transparentnosti i otvorenosti.
OMOTAČ ZGRADE DELUJE PUTEM POSREDNOG RAZUMEVANJA KOJE NE PROIZILAZI IZ PROCESA STVARANJA FORME OD STRANE AUTORA, VEĆ IZ NJEGOVOG VIZUELNOG UTICAJA NA POETSKOM NIVOU KOJI SE OČITAVA KROZ TUMAČENJE I UOČAVANJE RITMA, POKRETA, TRANSPARENTNOSTI I OTVORENOSTI.
U odgovoru na potrebu za revitalizacijom u okolini Kiste u Stokholmu, prizemlje Oaze se ističe velikim staklenim panelima koji olakšavaju interakciju između unutrašnjih i spoljašnjih prostora i transparentnošću koja omogućava javnosti da učestvuje u životu zgrade. Ovaj inovativni pristup jasno razlikuje Oazu od konvencionalnih poslovnih objekata, istovremeno kombinujući toplinu drvene fasade sa funkcionalnošću stakla. Upotreba drveta predstavlja odgovor na globalne ekološke izazove, sa održivim pristupom koji je inkorporiran u dizajn od samog početka. Ispitivanjem mogućnosti realnog, materijalnog fizičkog prostora, naglašava se njegova novoosvojena karakteristika slobode i otvorenosti, što transformiše radni prostor iz statičnog i hermetičnog okruženja u dinamično i proaktivno mesto susreta ideja i interakcije.
Integracija korisnika i prostora
Unutrašnji deo Oaze, gde se nalazi amfiteatar, predstavlja potpuno drugačiju priču. Isti materijali, drvo i staklo, koriste se na fluidan i organski način, stvarajući kontrast u odnosu na spoljašnju strukturu. Prostor je dizajniran da bude fleksibilan i prilagodljiv, sa raznovrsnim radnim mestima raspoređenim oko prostranog atrijuma. Amfiteatar, smešten na prirodnim padinama terena, predstavlja idealno mesto za predavanja i okupljanja, dodatno obogaćujući radno okruženje. Totalitet iskustava različitih prostornih ravni odredio je realizaciju ukupnog odnosa čoveka i prostora stavljanjem akcenta na individualni konstrukt korisnika kao glavnog učesnika u kreiranju svoje okoline. Svaka forma, boja i tekstura postaju dijalog između funkcionalnosti i estetike, inspirišući jedinstveno iskustvo koje transcendiraju mere materijala i oblika. Teži se ka dubljem razumevanju čovekovog suštinskog vezivanja za prostor koji nastanjuje i u kome deluje. Objekat je prvenstveno namenjen radu, ali njegov dizajn reflektuje duboku promišljenost o mnogim aspektima funkcionalnosti arhitektonskih formi otvarajući prostor za različite upotrebe koje prevazilaze tradicionalne granice utilitarnosti.
Svaki detalj, od izbora materijala do oblikovanja, pažljivo je planiran kako bi se minimalizovao ekološki uticaj. Drvo kao glavni materijal fasade nije samo estetski izbor, već obaveza prema prirodi i održivom razvoju. Veliki prozori i stakleni paneli ne samo da obasjavaju prostor prirodnim svetlom, već uspostavljaju harmoniju između unutrašnjosti i okoline, smanjujući potrebu za veštačkim osvetljenjem i energetskom potrošnjom.
Poštujući kompleksnost društvenih odnosa u radnom okruženju, a istovremeno ne odstupajući od arhitekture kao hermetične i konačne celovitosti, Oaza predstavlja ne samo arhitektonski podvig već i simbol transformacije savremenog radnog prostora.
Smeštena u srcu Kista u Stokholmu, ova zgrada odgovara na izazove današnjice i postavlja nove standarde u pogledu održivosti i estetike. Kombinujući toplinu drvenih elemenata sa transparentnošću staklenih panela, ovaj objekat stvara inspirativno okruženje za rad i aktivno doprinosi revitalizaciji svoje okoline. U svom dinamizovanom, intertekstualnom odnosu prema okolini i korisnicima, Oaza uspostavlja jedinstveni pojam produktivnog arhitektonskog subjekta, pri čemu prostor ostvaruje poseban oblik aktivnosti i postaje generator događaja.
Za više ovakvih objava posetite našu rubriku arhitektura.
