ONO ŠTO PRESUDNO ODLIKUJE DIZAJNERA I ČINI GA JEDINSTVENIM I NEPONOVLJIVIM , ONO ŠTO ČINI NJEGOVU JEDINSTVENU FILOZOFIJU I ODRE ĐUJE NJEGOV LIČNI PRISTUP DIZAJNIRANJU JESTE SPOSOBNOST UMETNIKA DA IDENTIFIKUJE PROBLEM.
Dr Hakan Gursu, izuzetno nagrađivan dizajner iz Ankare je od samog početka svog kreativnog života bio fasciniran dizajnom i mogućnošću da sve što vidi prenese na papir. Akademski obrazovan u Turskoj i Japanu, iz oblasti dizajna, arhitektura, enterijera i urbanizma, svoje profesionalno delovanje je proširio na međunarodnom planu, posebno u Rusiji, a redovnu akademsku karijeru je obavljao na Tehničkom Univerzitetu u Ankari. Svoje poznavanje održivih materijala i inovativnih načina za njihovo korišćenje ga ne ograničava samo na dizajniranje proizvoda, već kroz holistički koncept obuhvata sve njegove pojedinačne delove, i svaki proizvod posmatra kroz njegovu namenu odnosno širi kontekst. Kroz delovanje vlastitog studia DESIGNNOBIS, uvodi inovativna rešenja u dizajniranju proizvoda, sa ciljem da olakša proizvodni proces i poveća efikasnost proizvodnje, za šta je, uz svoj tim, višestruko nagrađivan u poljima arhitekture, enterijera i dizajna.
>> SEĆATE LI SE KAKO STE I ZAŠTO ODLUČILI DA POSTANETE INDUSTRIJSKI DIZAJNER?
Detinjstvo sam proveo pored same morske obale, u Istanbulu. Sam sam sebi pravio igračke i tako sam stalno nešto dizajnirao. Sem toga, voleo sam da sve što vidim prenesem na hartiju. Moji roditelji su očekivali da ću postati arhitekta, jer bi arhitektura najbolje spojila tu moju izuzetnu moć percepcije i moju crtačku veštinu. Srećom, otkrio sam industrijski dizajn, ne baš tako popularan u to vreme, i tada definitivno odlučio šta će mi biti profesija. Dizajn mi nije samo davao prostora da usavršim svoje već postojeće sposobnosti, nego mi je dopuštao da ih razvijem do neslućenih visina i da ih u budućnosti podignem na vrlo visok nivo. Osnovne studije sam završio kao jedan od najboljih studenata u klasi, master studije sam završio na odseku za arhitekturu, a doktorat sam uradio u oblasti urbanog dizajna.
>>RADITE NA KREIRANJU DRUGAČIJEG ŽIVOTNOG STILA, NEGUJETE EKOLOŠKI I ODRŽIVI DIZAJN. KAKO STE ODLUČILI DA SE ORIJENTIŠETE NA ODRŽIVI DIZAJN I U KOJOJ MERI TAKAV PRISTUP KARAKTERIŠE VAŠA AKTUELNA DIZAJNERSKA REŠENJA?
Kako se naše potrebe menjaju, tako se menja i svet. Masovna proizvodnja i potrošnja veće su nego ikad. Trošimo i prirodu, pa su ekološki problemi svuda oko nas. Toliko su izraženi da ih nikako ne možemo ignorisati. Dizajneri imaju zadatak da smisle šta da se uradi sa proizvodom nakon što se upotrebi. Toliko su nam promenjene životne navike i toliko je evoluirao industrijski svet, da dizajneri moraju u svoj rad da dodaju mnogo novih dimenzija. Održivost, tehnike proizvodnje, novi materijali, lokalni izvori i neophodnost reciklaže, sve su to odrednice u procesu dizajniranja na koje bitno utiču sami dizajneri.
>> ŠTA BI VAMA KAO DIZAJNERU I INOVATORU POMOGLO DA STVARI UČINITE ODRŽIVIJIM?
Odgovor je prilično jednostavan. Svesnost, i to odozgo na dole, kao i odozdo na gore. Prvi oblik svesnosti odnosi se na kompanije, koje treba da shvate činjenicu da je dugoročno smanjenje troškova moguće zahvaljujući upravo održivom dizajnu, i da treba da budu spremne da u to ime prihvate kratkoročno povećanje troškova. Sa druge strane, i krajnji korisnici moraju da naprave razliku između održivih i neodrživih proizvoda i da svesno donesu odluku o tome koje treba da kupuju.
>> ŠTA NA VAS NAJVIŠE UTIČE KADA TREBA DA OSMISLITE JEDNO SVOJE DELO? DA LI NA VAŠE ZAMISLI UTIČE I VAŠE ZNANJE IZ DOMENA ARHITEKTURE I KOLIKO?
Industrijski dizajner vremenom sazreva. Zato na moj rad utiču mnogi faktori, poput novih životnih iskustava, stečenog znanja iz različitih oblasti – sociologije, kulture, filozofije,kao i svakodnevnog posmatranja ljudi iz moje okoline. Na moj stvaralački proces svakako utiče i sve ono što se aktuelno dešava u arhitekturi. To je pre svega potreba za multifunkcionalnim dizajnom zbog trenda smanjivanja veličine prostora i broja prostorija. Takva ograničenja su uticala na dizajn mog stola i stolice pod nazivom Otto set.
>> ŠTA JE PRVO – IZBOR MATERIJALA ILI ZAMISAO DIZAJNA? KAKO ODABIRATE MATERIJAL ZA SVAKI VAŠ PROIZVOD?
Najčešće prvo ide ideja za dizajn, a onda razmatram izbor materijala. Ponekad imam različite verzije dizajna za različite materijale. Desi se ponekad da me materijal vodi i da on predstavlja srž projekta. Primer za ovo je projekat Infinite Light. Osnovna zamisao je bila da se ponovo upotrebe i ožive plastične boce, tako da je dizajn bio okrenut svojstvu PET boca da dobro izoluju zvuk i toplotu i da su trajne i otporne na oštećenja. Na taj način je materijal odredio dizajn.
>> KOLIKO VREMENA PROTEKNE OD ZAMISLI DIZAJNA DO REALIZACIJE PROIZVODA? KOJI DEO TOG PROCESA JE ZA VAS NAJUZBUDLJIVIJI?
Od zamisli i stvaranja opšteg koncepta do materijalizacije prototipa nekog proizvoda najčešće protekne šest meseci, a za složeniji dizajn potrebno je ponekad i dve do tri godine. Najzanimljiviji deo je onaj kada prve skice sazrevaju i pretvaraju se u konačni projekat, a pri tome se razmatraju različiti faktori i donose odluke koje bitno utiču na krajnji rezultat, izgled i svojstva projekta. Uzbudljiv je ceo razvojni proces, i najsitniji detalji donose radost. Proces razvoja projekta je uvek uzbudljiviji od finalizacije, jer kad je gotovo, onda je gotovo, a to znači pristupanje novim projektima.
>> KOJIH VREDNOSTI I KOJE ETIKE SE DRŽITE KADA JE REČ O DIZAJNIRANJU? ŠTA VAS ČINI JEDINSTVENIM I DRUGAČIJIM U ODNOSU NA DRUGE DIZAJNERE?
Ono što presudno odlikuje dizajnera i čini ga jedinstvenim i neponovljivim, ono što čini njegovu jedinstvenu filozofiju i određuje njegov lični pristup dizajniranju jeste sposobnost umetnika da identifikuje problem. Problem koji ja odlučim da razrešim, drugi dizajner možda i ne vidi ili ne smatra da zavređuje trud. Ja se hranim mesom i kostima života i kulture. Za mene je od najveće važnosti da moj dizajn ima ulogu i da daje doprinos u oblikovanju svih budućih vizura i perspektiva. Sem toga, uživam u tome da razvijam takve projekte koji će motivisati korisnike da razmisle o konceptu njihovog oživljavanja. Drugim rečima, jedan od mojih ciljeva je da korisnika podstaknem da razmisli o proizvodu pre nego što ga konačno odbaci kao otpad i da tako produži njegov životni vek.
>> ŠTA JE PO VAMA NAJVEĆI USPEH KOJI STE DO SADA POSTIGLI U KARIJERI, I DA LI STE SE ODLUČILI ZA NEKO POSEBNO POLJE UNUTAR VAŠE PROFESIJE?
Ima više uspelih projekata i postignuća koja su mi dragocena, ali su mi ipak najveći izazov one nagrade koje još nisam osvojio. Trajno i održivo postizanje uspeha je najbolje. Dizajner ne može da uživa u luksuzu da se opredeli samo za jednu oblast stvaralaštva. Naprotiv,ako dizajner u svom portfoliju ima raznovrsne oblasti i raznorodne projekte, garancija je da je sposoban da iznedri dobre ideje i predoči značajne inovacije.
>> DA LI SE VAŠE AKTIVNOSTI U OBLASTI INDUSTRIJSKOG DIZAJNA ŠIRE I NA DRUGE OBLASTI, POPUT ARHITEKTURE, UNUTRAŠNJEG DIZAJNA, URBANOG DIZAJNA I URBANIZMA?
Moje poznavanje održivih materijala i inovativnih načina za njihovo korišćenje nije ograničeno samo na dizajniranje proizvoda. Dizajn predstavlja jedan holistički koncept koji se ne može deliti na pojedinačne delove. Naprimer, kada dizajniram jahtu, uradim do detalja i dizajn njenog unutrašnjeg prostora. Ponekad se dizajn radi obrnutim redosledom: prvo unutrašnjost, a onda spoljni deo koji će biti u skladu sa njom. Ne može se jedan proizvod odvojiti od njegove namene i konteksta. Kada dizajniram kućne aparate, prvo proučim kuhinjski prostor. To se odnosi i na nameštaj. Pre nego što pristupim dizajnu nameštaja, pozabavim se prostorom u koji će biti smešten. Urbani dizajn je tema moje doktorske disertacije. Zaista volim da radim na urbanom mobilijaru i na interakciji proizvoda i korisnika u urbanom okruženju. Svim predmetima iz oblasti urbanog dizajna koje sam uradio veoma sam zadovoljan. Tu su nagrađivana ekološka telefonska govornica SolBooth, taksi stanica, klupe, i još mnogo toga.
>> RADILI STE I U DRUGIM ZEMLJAMA, U JAPANU I U RUSIJI. DA LI SU ISKUSTVA IZ TIH ZEMALJA UTICALA NA VAŠ PRISTUP DIZAJNU?
Svakako! To je neizbežno. Nisam tamo stekao samo globalnu perspektivu, nego sam dobio i priliku da usvojim posebnu percepciju i interpretaciju modernih tokova u različitim kulturama.Posebno je Japan snažno uticao na moje dnevne navike. Usvojio sam Zen učenje i smatram da je ono veoma blisko mom konceptu dizajna, toliko da se sa njim čak i preklapa u mnogim aspektima.
>> DOBITNIK STE MNOGIH NAGRADA ZA DIZAJN.ŠTA VAS VUČE NAPRED DOK RAZVIJATE SVOJA DIZAJNERSKA DELA?
Sila koja pokreće dizajn je želja da stvarate i da se izrazite. Produktivnost i sposobnost kreacije daju smisao životu, tako da se osoba razvija i menja zahvaljujući stvaranju. Planiram da stvaram sve dok dišem, dok sam živ. Da budem iskren, sve te nagrade koje dobijam samo su izgovor. Pravi cilj je osetiti radost u procesu stvaranja dizajna.
>> KOJE VAM JE VAŠE DELO NAJDRAŽE?
Do sada je svaki moj dizajn imao za mene posebno značenje i bio je vezan za mene posebnom pričom. Ipak, ako baš moram da izaberem jedno delo, to je jedrenjak od 66 metara Snow, koji ima posebno mesto u mom životu zbog dužine vremena koje smo proveli na njegovom projektovanju, a još više zato što me uvek iznova zadivljuje njegova poetska priroda.
>> DO KOJE MERE SU INDUSTRIJSKI RAZVOJ I STANDARDIZACIJA U RAZLIČITIM OBLASTIMA UTICALI NA POMERANJA U UMETNOSTI DIZAJNA I NA ORIGINALNOST DIZAJNERSKIH REŠENJA?
Moj pristup dizajnu uvek je imao za cilj da olakša proizvodni proces i poveća efikasnost proizvodnje. Stoga verujem da najnovije tehnike i standardi ne predstavljaju nekakvo ograničenje. Naprotiv, oni sigurnom rukom vode dizajnera i oživljavaju pojedine projekte. Ako potpuno ovladate proizvodnim procesom i materijalima, dobijate priliku da ovladate upotrebom resursa na ispravan i odgovoran način. Jedan naš proizvod, Living Pots, napravljen je od otpada u industrijskoj preradi drveta i pretvara taj otpad u funkcionalne i dekorativne posude raznih veličina. Ponavljam, mi oživljavamo otpadni material i stvaramo održive proizvode.
>> KOJE SU PREDNOSTI, A KOJE SU MANE PROFESIJE INDUSTRIJSKOG DIZAJNERA?
To zavisi od regiona u kojem radite. U industrijskim društvima, uloga dizajnera je jasno definisana i jedina mana je postojanje velike konkurencije. U našem društvu ostaje još mnogo toga što treba rešiti, jer se dizajn još uvek na skali vrednosti doživljava kao nepotrebni luksuz. Tako misli većina vlasnika malih i srednjih preduzeća, a takođe i većina potrošača. Trebalo bi edukovati i poslovne ljude i potrošače da bi shvatili da je dizajn neophodan u procesu industrijalizacije, a posebno u masovnoj proizvodnji. Po meni je dizajn važno oruđe u procesu kombinovanja tehnologije i nauke. Pozitivističke nauke se baziraju na posmatranju i donošenju zaključaka. U tom spoju dizajn obuhvata zapažanja kao razultat posmatranja i transformiše ih u konkretne proizvode. Zato ja sebe ponekad doživljavam kao naučnika. Ako bih morao da se opredelim za neku drugu profesiju, bilo bi to nešto u oblasti biogenetike, što je jedan oblik dizajna, jer se tu dizajniraju kodovi prirode. Biti pravi laboratorijski genijalac u priznatoj laboratoriji, to mi zvuči uzbudljivo.
>> KOJI JE NAJBOLJI SAVET KOJI STE OD NEKOGA DOBILI?
Ne sećam se takvog saveta. Ja lično verujem u predanost radu i učenje tokom celog života. Život je putovanje, kao i dizajn. Priroda je najbolji učitelj, škola u kojoj možete sve da naučite. //ek IVANA NIIKOLIĆ – Više u EKO KUĆI No13
