Search
Close this search box.
congress

Beton u džungli

NAJPOSEĆENIJE
PRIJAVITE SE ZA NEWSLETTER
Asset 1

AUTORI:

BENJAMIN G. SAXE

OBJEKAT:

PORODIČNA KUĆA CASA BELL LLOC

LOKACIJA:

SANTA TERESA, PUNTARENAS, KOSTARIKA

POVRŠINA:

500 m2

FOTOGRAFIJE:

ANDRES GARCIA LACHNER
casa-bell4

Casa Bell LLoc je tropska kuća smeštena u šumi na brežuljku, odakle se pruža pogled na okean i na živopisne plaže gradića Santa Teresa u Kostariki. Beton upotrebljen u tropskim uslovima dokaz je njegove iskoristljivosti za postizanje energetske održivisti i materijalne dugotrajnosti, bez gubitka otvorenosti i čvrstih veza sa prirodom.

Još od kako je arhitekta Benhamin Garsija Sahe otvorio biro u San Hozeu u Kostariki 2004. godine, postavio je sebi cilj da kroz arhitekturu istraži čovekov odnos sa prirodnim okruženjem. Iako je do danas Studio Saxe prerastao u nagrađivanu međunarodnu firmu koju čini multidisciplinarni tim stručnjaka, istraživanja nisu okončana i biro još uvek sledi davno zacrtan cilj. U tom smislu rađaju se objekti i prostori koji mešaju tehnološke inovacije sa ručnom izradom dela, priklanjajući se u pravom smislu održivom dizajnu. Po pitanju stanovišta da se zgrade moraju prisno i iskreno povezati sa svojim pejzažem – bilo tropskim rajem ili betonskom džunglom, Studio Saxe zauzima globalni stav i rešava lokalne probleme. Lokalne tradicije gradnje i stilski identiteti se u okrilju ovog biroa pomno istražuju, unapređuju i razvijaju. Svaki njihov projekat odlikuje se novim, uvek drugačijim dizajnerskim rešenjem u kome nove forme i funkcije brišu granice između prirodnih staništa i naseljenog prostora.

Kuća CasaBell usidrena je na vrhovima brežuljka grada Santa Tereza u Kostariki, sa kojih se pruža impozantan pogled na okean. Zbog ekstremnog nagiba terena, privatni prostori spavaćih soba ‘utonuli’ su u zemlju. Na taj način oni se prirodno klimatizuju, a istovremeno omogućavaju glavnom dnevnom prostoru da dobije najbolji vizuralni položaj. ‘Plutajuće’ terase i bazen upotpunjuju neprikosnovenost vidika i položaja. Prilagođavanje topografskim uslovima omogućilo je i stvaranje iluzije o pravoj veličini građevine koja svoje pravo lice otkriva tek u dvorišnom delu. Na pristupnom frontu objekta stoji niz betonskih zidova koji štite kuću i prikrivaju ono što se saznaje tek po ulasku u pristupni hodnik –  prisustvo bazena i nepreglednog okeana u daljini. 

Zadržavajući javne životne prostore iznad, a intimnije u nižim kotama objekta, autori osluškuju teren i njegove prirodne karakteristike, i po njima stvaraju funkcionalno-upotrebnu shemu prostora. Svaki prostor koji dodiruje tlo je čvršći i zatvoren, a za razliku od njega, svaki nadzemni prostor je lagan i otvoren. Dugačka, sveobuhvatna linija krova štiti kuću od uticaja vremenskih prilika i uokviruje prostor sa bazenom koji se nadvija nad džunglom, ali tako da on sam ostaje pod vedrim nebom. Zapažen gest predstavlja oblaganje celokupne donje površine krova drvetom, koje emituje utisak topline na celu površinu kuće. Od drveta je napravljen i gotovo sav mobilijar. Drvo je tako preuzelo najznačajniju ulogu u kreiranju prisne, kućne atmosfere, i korespondenta sa (izrazito prirodnim) ambijentom.

Investitori ovog doma bili su izričiti u želji da se veći deo objekta gradi u betonu radi dugotrajnosti, lakog održavanja i zaštite od toplote. Jedan od izazova bio je i stvaranje otvorenih prostora u okviru zone dnevnog boravka, sa betonskim gredama velikog raspona i laganim krovom koji omogućava poprečnu ventilaciju tokom kišnih i vlažnih meseci u godini. Rezultat je niz potpornih zidova ispod kojih se nalaze privatni prostori, kao i grede i stubovi iznad kojih se prostor otvara prema veličanstvenom pogledu na okean. Ova kuća predstavlja praktičan dokaz da se savremeni materijal poput betona može obilato koristiti bez rizika da se njegovoj upotrebi žrtvuju osnovni bioklimatski principi tropskog dizajna kao što su dugačke krovne strehe, poprečna ventilacija, sakupljanje vode i mnogi drugi. Takođe, ova kuća je u likovnom smislu novo svedočanstvo da beton može imati i estetsko preimućstvo, s obzirom da su nas brutalistička i industrijska arhitektura pre više decenija već uverile u to. Beton korišćen na ovom projektu je gladak, teksturalno prefinjen, ali tonski razigran, sa kjaro-skuro efektima. Efekat koji se postiže u enterijeru nije ni hladan, ni topao, već neutralan, čime objekat u svojoj suštini ne parira ambijentu, već dozvoljava, podrazumeva i prima u sebe njegovu nadmoć.

ek MARE JANAKOVA GRUJIĆ

Autor teksta: Redakcija
EKO KUĆA je prvi evropski i regionalni portal koji stručnjacima kao i široj čitalačkoj javnosti, nudi celovite informacije iz svih segmenata eko arhitekture i kulture.
Pogledajte još:
Kuća inovativnosti materijala : SALTVIGA HOUSE
Evolucija industrijske baštine: Cukrarna
Spoj prošlosti i savremenosti: Muzej grada Beograda