PROŽIMANJE SA PRIRODOM, OSVETLJENJE I KADRIRANJE POGLEDA NA OKOLINU GLAVNI SU FAKTORI KOJI SU UTICALI NA PROSTORNU KOMPOZICIJU VILE. ARHITEKTA BOTIĆINI DOKAZAO JE DA JE PROCES PROJEKTOVANJA ARHITEKTONSKOG DELA KOMPLEKSAN ČIN U KOME SU KRITIČKI ODNOS PREMA OKRUŽENJU I STVARANJE NOVIH VREDNOSTI NEODVOJIVI. ON JE OVAJ OBJEKAT U POTPUNOSTI PRILAGODIO TERENU U TEŽNJI DA PRIRODA I ARHITEKTURA ČINE JEDINSTVO.
Ovaj fantastični objekat nalazi se u mestu Paso del Kavalo kod Breše u Italiji, na 700m nadmorske visine, na putu koji povezuje doline Trompia i Sabia. Pejzaž karakteriše otvorena dolina i prostranstvo na jugu i planinski masiv kao kakav monumentalni štit na severu. Mesto je nadomak grada, ali se stiče utisak da je gradska gužva i buka stotinama kilometara daleko, te ovaj neverovatan krajolik pruža osećaj mira i sigurnosti, mesto koje pruža utočište i savršen kutak za odmor.
Utkanost u prirodu
Već na prvi pogled jasno je da je osnov ovog projekta odnos veštacke intervencije i prirode. Iako smisao arhitekture leži dublje od načina njenog oblikovanja, doživljaj prvog susreta sa nekom građevinom često ostaje trajna memorija i polazište pri svakom daljem promišljanju o njoj.
U oblikovanju ove planinske vile dominiraju oštre kose linije koje se besprekorno uklapaju u okruženje. Objekat je na neki način utkan u samu planinu, on jednostavno izranja iz nje i u očima posmatrača deluje kao njen neraskidivi deo. Gabarit, proporcije i forma objekta u potpunosti su usklađeni sa ambijentom u kome se nalazi. Vili je omogućen kolski pristup preko rampe koja vodi direktno sa glavnog puta do garaže koja je smeštena u najnižem delu objekta, odmah pored tehničkih prostorija. Osim kolskog, omogućen je i pešacki pristup, preko metalnih stepenica koje odaju utisak promišljene uređenosti jer predstavljaju element koji se u određenom ritmu, u jednakim intervalima ponavlja i naglašava harmoniju i sinhronizovanost sa prirodom.
Fluidnost prostora
U osnovi kuća je nepravilnog „C“ oblika i može se podeliti na više delova. U zapadnom delu nalaze se tri spavaće sobe, od kojih su dve orijentisane prema unutrašnjem dvorištu koje čini važan deo objekata i spaja sve elemente kuće, a treća, master soba sa kupatilom, usečena je u sam planinski masiv. Na jugu se nalazi prostran i svetao dnevni boravak u čijem je produžetku sa istočne strane smeštena kuhinja sa trpezerijom koja ima duplu visinu. Iznad kuhinje, u potkrovlju, u najisturenijem i najvišem delu kuće, nalazi se studijski prostor. Ovakva organizacija učinila je prostor fluidnim jer se prostorije nižu i nenametljivo pretapaju jedna u drugu, ali svaka ima jasno definisanu sopstvenu funkciju.
OBJEKAT JE NA NEKI NAČIN UTKAN U SAMU PLANINU, ON JEDNOSTAVNO IZRANJA IZ NJE I U OČIMA POSMATRAČA DELUJE KAO NJEN NERASKIDIVI DEO. GABARIT, PROPORCIJE I FORMA OBJEKTA U POTPUNOSTI SU USKLAĐENI SA AMBIJENTOM U KOME SE NALAZI
Kompaktnost forme, radikalno odsustvo ornamentike i kombinacija velikih staklenih otvora ka jugu i unutrašnjem dvorištu i minimalnih proreza sa zapadne strane, doprineli su da kuća u isto vreme bude prozračna i otvorena, ali i da sačuva introvertnost u nekim delovima. Mnoštvo sjajnih belih površina, zajedno sa velikim prozorima čini kuću svetlom.// ek VESNA FILIMNOVIĆ – Više u EKO KUĆI No16
Iznenađujući kontrast spoljašnjeg i unutrašnjeg uređenja čini kuću živom, okrepljujućom i inspirativnom.
Stakleni paneli koji zamenjuju zidove, zajedno sa belim nameštajem i podovima povećavaju osećaj otvorenosti.
