KUĆA SALTVIGA, ROĐENA IZ VIZIJE ODRŽIVE TRANSFORMACIJE, NE SAMO ŠTO SE SUPTILNO UKLAPA U NORVEŠKI PEJZAŽ, VEĆ I OSNAŽUJE SVOJ JEDINSTVENI KARAKTER KROZ KREATIVNU UPOTREBU RECIKLIRANIH MATERIJALA. KOLMAN BOYE ARCHITECTS STVORILI SU ARHITEKTONSKO DELO NATOPLJENO SLOBODOM I EMOCIJOM, KOJE SVOJIM VIŠEDIMENZIONALNIM I KOMPLEKSNIM NARATIVOM SUGERIŠE PRAVE VREDNOSTI STVARAJUĆI PRIZOR SPECIFIČNE DINAMIKE I ATMOSFERE KOJI JE OLIČENJE SPOJA PEJZAŽA I ARHITEKTURE I U POSMATRAČU IZAZIVA OSEĆAJ SMIRENOSTI I RAVNOTEŽE, NASUPROT PRAZNINI I UZNEMIRENOSTI, DO KOJIH NAS DOVODI DUBOKO OTUĐENJE OD PRIRODE.
Kuća Saltviga je kuća za odmor koja se suptilno uklapa u fascinantnu šumu na norveškoj jugoistočnoj obali prilagođavajući se pojedinostima lokalnog pejzaža. Koristeći oplemenjeni drveni otpad, Saltviga akcenat stavlja na održive resurse i energetsku efikasnost. Zbog toga priroda ostaje neometena prefinjenim objektom stvaralačke realnosti.
Uvažavanje elemenata kao što su utelovljena energija, recikliranje i trajnost, ali i tretiranje okruženja kao multidimenzionalnog prostora u kome je mapirano mnoštvo potencijala, rezultiralo je objektom koji je ostrvo mira i koji verno i istinito prikazuje svu suštinu i lepotu arhitektonskog delovanja.
Sazvučje arhitekture i mesta
Objekat predstavlja otelotvorenje subjektivne slobode stvaranja u kojoj je projektant uspeo da napravi sopstveni univerzum. Taj univerzum je snažnog likovnog određenja i dinamične razuđene forme koja prati kompoziciju okruženja. Saltviga na neposredan i iskren način komunicira sa pejzažem stena, lišajeva i drveća na litici. Okrenuta je prema moreuzu Skagerak na jugoistočnoj obali Norveške. Da bi se izbeglo preoblikovanje terena, kuća je nagibu prilagođena formiranjem tri volumena na pet različitih nivoa.
Volumeni stvaraju dva prostora koji su odvojeni vetrobranom. Dvorište se prostire prema šumi i zaštićeno je od vetra. Sa suprotne strane se nalazi otvorena platforma koja je okrenuta ka moru. U savremenom konfliktnom društvu u kome urbanizacija preti da uništi planetu, kuća Saltviga je sklonište koje povezuje arhitekturu i mesto.
Prirodni ljudski afinitet prema redu i ritmičnoj repeticiji došao je do izražaja na fasadi, na koju su postavljeni ostaci Dinesen materijala prethodno korišćenog u proizvodnji podova po meri. Interesantna ideja pravljenja zgrade od ostataka, manifestuje kreativnost upotrebe otpadnog materijala koji bi se inače koristio kao ogrevno drvo. Osim što su prirodni i dopadljivi, rezovi sadrže manje ugljenika i dobra su zamena za korišćenije materijale sa više ugljenika.
Na fasadi je preko 12.000 delova, prethodno izbušenih i tretiranih katranom, dok slojevit karakter obloge pojačavaju vijci od nerđajućeg čelika.
SPOLJNA HRASTOVA OBLOGA VREMENOM ĆE POSTATI SREBRNO-SIVA I STOPIĆE SE SA PEJZAŽEM OD ŠKRILJCA I GRANITA, ŠTO OTVORENO ASOCIRA NA PROLAZNOST I STARENJE. KUĆA TAKO DOBIJA ATRIBUTE ŽIVOG ORGANIZMA ČIJI VIZUELNI SPEKTAR NAVODI NA PREISPITIVANJE IDEJE O KONAČNOSTI I STALNOSTI NASPRAM PROMENLJIVOSTI.
Suptilnost u oblikovanju enterijera
U unutrašnjosti, svaki prostor ima drugačiju visinu plafona, a kroz centralni hodnik se pruža jasan pogled na sve delove enterijera. On se proteže u pravcu mora i donosi jedinstvo i koherentnost na različitim nivoima. Prisutnost drveta kao prirodnog materijala aktivna je komponenta oblikovanja koja doprinosi autorovoj težnji da jedinstvenost i integralnost arhitektonskog izraza koincidira u svim složenostima pojedinačnih elemenata.
Harmonija proporcija, boja, tekstura i svetlosti čini da enterijer odiše energijom postojanosti i osećajnosti. Prožimanje površina i svetlosti proizvodi akcentovani ritam i pokazuje kompleksnost odnosa svetlosti i arhitektonskog prostora. Tretirajući unutrašnji prostor sa posebnom pažnjom i posvećenošću, kakvu svakako i zaslužuje kao jedna od najznačajnijih pozornica života, projektanti su uspeli da u enterijer unesu kadrove pejzaža koji objedinjavaju i objašnjavaju složene odnose zatvorenog i otvorenog, unutrašnjeg i spoljašnjeg.
U ENTERIJERU DOMINIRAJU NEŽNI I NEUTRALNI TONOVI, ALI JE PROSTOR, ZAHVALJUJUĆI AUTOROVOM PREFINJENOM SMISLU ZA UMETNIČKO IZRAŽAVANJE, ZAŠTIĆEN OD MONOHROMATSKE MONOTONIJE. HOMOGENOST JE ISKAZANA NA SUPTILAN I SPECIFIČAN NAČIN I OSTAVLJA UTISAK URAVNOTEŽENE JEDINSTVENOSTI I ISTANČANOSTI STILA.
Autentičnim procesom kreiranja objekta kao neodvojivog elementa okruženja, prenesen je impuls osećaja i poimanja značenja prirode, ali i samog življenja. Ulaganjem velike količine umeća i kreativnosti u realizaciju ideje, stvorena je autonomna struktura koja omogućava fizičku i duhovnu spoznaju arhitekture. Kuća Saltviga svojim korisnicima daje mogućnost da prezasićenu i bezličnu vizuelnu sliku urbanog pejzaža zamene prirodom.
Za više ovakvih objava posetite našu rubriku arhitektura.
