“KAKO BI LJUDI VUKLI VODU IZ BUNARA BEZ KONOPCA OD KONOPLJE?ŠTA BI RADILI PISARI, KOPISTI, SEKRETARI, PISCI, BEZ PAPIRA OD KONOPLJE? ZAR NE BI SVI DOKUMENTI NESTALI? ZAR NE BI IŠČEZLA PLEMENITA UMETNOST ŠTAMPE?“
FRANSOA RABLE (1495-1553)
Proizvodnja konoplje je nesumnjivo najstarija industrija na planeti, koja datira desetak hiljada godina unazad. Najstarije svedočanstvo ljudske proizvodnje je parče platna od konoplje, nastalo oko 8000 godina pre Hrista. Prva biljka koja se gajila u antičkoj Kini bila je konoplja. Od kad je sveta i veka, konoplja se gajila u domorodačkim kulturama severne Amerike, u Evropi, Indiji, Sumeru, Mesopotamiji, Persiji, Egiptu i Centralnoj Americi. Persijanci su je zvali KANAB, a stari Grci, KANABIS. Nemci, Danci, Holandjani, HEMP. Koliko je ova biljka bila značajna za Ameriku, svedoče nazivi kao što su Novi Hempšir, Hempsted, Hempton, mesta gde se gajio hemp, odnosno konoplja. Konoplju su na svojim farmama gajili i Džordž Vašington i Tomas Džeferson, dok je u Evropi u prvoj polovini 20. veka Srbija bila jedan od najvećih proizvodjača konoplje. Godine 1937. u prestižnim naučnim časopisima objavljena je vest da je „konoplja zasad vredan milijardu dolara“ jer je upravo u to vreme usavršena mašina za lakšu proizvodnju hartije od konoplje. A onda se desio udar koji nas je bacio hiljadu godina unazad.
Jedna od najvećih zavera na svetu lansirana je tridesetih godina prošlog veka od strane plaćenih medija. Du Pont, korporacija koja je upravo tada investirala ogromno bogatstvo u razvoj naftne industrije, američki pamučni lobi, medjunarodni bankari, nekoliko korumpiranih političara neznalica i jedan moćni novinar, Viljem Rendolf Herst, započeli su krstaški rat protiv konoplje. Herstova porodica je kupila milione hektara pod šumama za proizvodnju papira, a Du Pontovi su imali patent za preradu drvne celuloze. Naftnoj industriji je smetala konkurencija u vidu jeftinog biodizela od konoplje, o farmaceutskoj industriji da i ne govorimo, tako da je Herst započeo prvu medijsku kampanju protiv konoplje, sa namerom da se ova biljka stavi van zakona. Izabran je španski naziv za jednu vrstu medicinske konoplje sa visokim nivoom THCa, marihuana, kako bi javno mnjenje steklo utisak da se radi o nekoj drugoj opasnoj biljci. Marihuana je zabranjena 1937. godine, a kazna za gajenje konoplje bila je 2.000 dolara ili pet godina zatvora. Identična kazna je izrečena nedavno jednom našem sugradjaninu koji je gajio medicinski kanabis za svoje potrebe i potrebe svojih bolesnih rodjaka. Skoro 80 godina kasnije! Tokom drugog svetskog rata zabrana je ukinuta zbog ratnih potreba za proizvodima od konoplje, ali čim se rat završio, zakon protiv gajenja konoplje opet je stupio na snagu.
Svi delovi ove biljke su korisni. Za razliku od pamuka, konopljino platno je skoro neuništivo, što pokazuju prve Levi’s farmerke, nepocepane i posle 100 godina. Seme i lišće konoplje najveći su izvor proteina i svih esencijalnih masnih kiselina koje postoje na planeti. U semenu ima oko 20 minerala. Umesto sve otrovnije ribe i GMO mesa, seme konoplje je proteinska hrana budućnosti. Lišće je puno silike, koja jača kosti i daje lepšu kosu, kožu i nokte. Lišće je bogato vlaknima, rapavo sa jedne strane, a glatko sa druge, tako da je prirodni čistač creva. Čaj od konoplje je ne samo sjajnog ukusa, već i najbolje štiti od mikroba. Ulje od konoplje se tek sada eksploatiše u kozmetici, u sapunima, šamponima, losionima, i to posle decenija trovanja hemijom.
Jedan hektar konoplje daće tekstila više nego dva hektara pamuka. Uz to, konopljino platno je 4 puta toplije od pamučnog, 4 puta jače u vlaknima i 4 puta više vode može da upije. Pamuk se prska pesticidima sedam puta u sezoni, što utiče na okolinu, vodu, tlo, ljudsko zdravlje, životinje i insekte. U Americi, jedan posto svih pesticida ide na pamuk! Kada se znojimo, 38 procenata pesticida može kroz platno da prodre u ljudsku kožu. Još verujete u pamučne pelene? Sa druge strane, konopljino platno je izdržljivije, zdravije, čak ima i zaštitu od UV zračenja.
Kinezi su prvi napravili papir, i to od konoplje, pre 2.000 godina. Do 1883. godine, skoro 80 procenata svetskog papira pravljeno je od konopljinih vlakana. Uporedite prinos od osam tona suve materije po hektaru konoplje sa četiri puta manje, dakle samo dve tone drvne celuloze po hektaru šuma. Drveću treba dvadeset godina da poraste, a konoplji četiri meseca. Gajenje konoplje ne samo da može da spase šume od seče, već i tlo od iscrpljivanja. Amazonija će nestati za pedeset godina, a onda slede katastrofe nevidjenih razmera. Sve to može da se spreči jednom biljkom – konopljom.
Papir od konoplje može da se reciklira i deset puta, dok papir od drvne celuloze može samo dva puta. Nadjen je papir od konoplje star 1500 godina.
Konopac postoji 10.000 godina. Jak i izdržljiv, nezamenljiv. Ekološka plastika od konoplje ne samo da ne zagadjuje okolinu, već je nekoliko puta jača i izdržljivija od otrovnih proizvoda od naftnih derivata. Od konoplje može da se pravi celofan, reciklirajuća plastika, lepkovi, lakovi, mastila, rastvarači, lubrikanti i još mnogo toga. Prvi Fordov auto je napravljen od konoplje, a karoserija se pokazala izdržljivijom na udarce od čelika. Išao je na biodizel od konoplje, i momentalno stavljen van zakona. Tek danas, oko 2 miliona automobila u Americi imaju delove na vratima, krovovima ili komandnoj tabli od konoplje.
Kao gradjevinski materijal, od konoplje nema šta ne može da se napravi. Cigle, podovi, tepisi, cementni blokovi, fiberglas, malter. Konopljine daske su dva i po puta savitljivije i jače od drvenih dasaka. Još jedna prednost je što voda ne može da prodre u ove daske.
Pomenula sam biodizel od konoplje. Kada gorivo od konoplje sagoreva, emituje se u atmosferu ista kolicina ugljen dioksida koji je biljka akumulirala iz atmosfere tokom svog života, tako da je prirodni ciklus nenarušen.
80 procenata današnjeg zagadjenja i globalnog zagrevanja dolazi od:
- Vožnje automobila i kamiona
- Proizvodnje mesa i peradi
- Neorganske poljoprivrede
- Gradjevinske industrije i njenog održavanja
SVI DELOVI OVE BILJKE SU KORISNI. ZA RAZLIKU OD PAMUČNOG, KONOPLJINO PLATNO JE SKORO NEUNIŠTIVO. ŠTO POKAZUJU PRVE LEVI’S FARMERKE, NEPOCEPANE I POSLE 100 GODINA. SEME I LIŠĆE KONOPLJE NAJVEĆI SU IZVOR PROTEINA I SVIH ESENCIJALNIH MASNIH KISELINA KOJE POSTOJE NA PLANETI. U SEMENU IMA OKO 20 MINERALA.
Ja nisam diler, ja sam hiler, ja pomažem ljudima da sebe izleče i osvoje trajno zdravlje, tako što će se okrenuti prirodi – sirovoj biljnoj ishrani, prirodnim antioksidantima i lekovitim biljkama. Ne plašim se zatvora, niti šapatom govorim o kanabisovom ulju. Ali reću ću vam još samo ovo: Pre desetak dana, mom dvanaestogodišnjem engleskom seteru dijagnostikovani su tumori na testisima, slezini, jetri. Veterinar nije hteo da ga operiše, prognozirajući mu vrlo brzu i bolnu smrt. Ja sam mu rekla da mu ni gazdarica nije od toga umrla, pa neće ni on. Daću mu kanabisovo ulje. Počela sam sa malom dozom, uveče, i povećala na dva puta dnevno. Za nedelju dana su tumori počeli da se smanjuju, a krvna slika popravlja, na zabezek veterinara. Badi je na živoj hrani, dobija kokosovu vodu umesto zašećerenih infuzija, ulje kurkume za obnovu jetre, alge za minerale, beli luk kao antibiotik, prah papaje, konopljino seme, organsku surutku i kanabisovo ulje. Svakog dana je sve mladji, živahniji i bolji. To isto se dešava i ljudima koji krenu ovim prirodnim putem izlečenja. Jedina razlika je u tome što Badi nije primio medicinski program smrti, ne zna da bi, po njima, trebalo da umre. I zato je radostan, srećan, mladolik i živ.
Uvodjenjem konoplje, svi ovi problemi mogu da se ublaže i reše. Ako je svet sve ovo znao pre stotinu, pa čak i pre hiljadu godina, o kakvom mi to napretku pričamo? Nazadovali smo, kao što rekoh, hiljadu godina.
Na kraju, tu je ljudsko zdravlje, koje nikada ranije nije bilo toliko ugroženo kao danas. Dijabetes, srčana oboljenja i rak, tri najveće ubice, razbuktale su se tokom poslednjih stotinu godina, sa napretkom prehrambene mesne industrije kao i medicine i farmacije. U našim bolnicama se daje destruktivni narkotik morfijum umesto lekovitog kanabisovog ulja, država ubire profit od nikotina i cigareta i kofeina iz kafe, alkoholizam je socijalno ohrabrivana navika, a hajka se diže protiv kanabisovog ulja koje može da izleči i najteže bolesti, od multipleks skleroze do kancera.
//ek Maja Volk