SMEŠTENO U PROSTOR NA KOME SE NEKADA NALAZILA SINAGOGA, OVO MEMORIJALNO MESTO NA OTVORENOM PREDSTAVLJA SPOMENIK JEVREJIMA I NJIHOVOJ KULTURI UNIŠTENOJ U PROGONIMA. REZULTAT JE NEKONVENCIONALAN VRT SEĆANJA KOJI OBUHVATA I UMETNIČKA NASTOJANJA DA ZAJEDNO SA PEJZAŽNIM DIZAJNOM FORMIRA POSEBNU URBANISTIČKU ZONU. ISTOVREMENO, OVAKAV VRT JE DEO SVAKODNEVNOG ŽIVOTA, KOMUNIKACIJE I INTERAKCIJE U GRADU.
Nemaran odnos prema kulturnom nasleđu problem je sa kojim se čovečanstvo sve više suočava u savremenom dobu. Sve više je mesta u gradovima koja su zapuštena, prepuštena zubu vremena i nemaru. I pored svega toga, zaboravljena mesta sijaju nekom prigušenom svetlošću i žele da podsećaju. Čekaju vreme kada će im biti dodeljena jedinstvena svetlost kojom će isijavati i opominjati na prošlost, stradanja, strahove, ali i nade vremena koje je prošlo.
Tako je i mesto stare jevrejske sinagoge važno mesto u urbanom nasleđu Marburga. Ovaj lokalitet leži nedaleko od reke Lane u naseljenom delu specifičnih, pre svega istorijskih i ambijentalnih, a potom i stilskih, prostornih i ekoloških vrednosti. Šetajući donjim delom grada Marburga u Nemačkoj, naići ćete na uočljivu prazninu u inače gusto izgrađenoj urbanoj sredini. Samo lokalni stanovnici znaju da je ovo bilo mesto gde se nalazila Marburška sinagoga sve do noći 9. novembra 1938. godine.
Papa Benedikt XVI govorio je o memorijalnim parkovima i centrima, njihovim posetiocima i osećaju koji oni treba da imaju kada se nalaze u takvim prostorima. Po njegovim rečima njima je potrebna ’’Tišina za sećanje, tišina za molitvu i tišina za nadu’’. Specifičnost konceptualnog, arhitektonskog i pejzažnog izraza posebno je značajna za oblikovanje kada su u pitanju memorijalni centri i otvoreni spomen prostori. Dizajneri su tu da na neposredan i jedinstven način simbolizuju tragično razdoblje i kreiraju mesto koje je pre svega predviđeno za molitvu i tiho odavanje počasti stradalima. Ovakvi projekti treba da budu koncipirani na dve dijametralno različite strane: vreme prošlosti, stradanja, strepnje – kroz memorijalni aspekt, i vreme budućnosti, nade i spokoja – kroz savremeni upotrebni aspekt.// ek DEJAN POPOV Više u EKO KUĆI No21