SLIKANJE PRAZNOG OTVORENOG PROSTORA JESTE ONO ŠTO DAJE ČAR I RADOST NASTAJANJU NEČEG NOVOG. DELOVA ZA SKLAPANJE DOBRO OSLIKANOG VRTNOG UMETNIČKOG DELA JE MNOGO, A ŽELJENI REZULTAT JE SKLADNA I OKU PRIJATNA PROSTORNA CELINA POGODNA ZA ŽIVOT NA OTVORENOM. KROZ VREMENSKIM OKOLNOSTIMA USLOVLJENE PROMENE PRIRODNIH MATERIJALA, RAST I MENJANJE IZGLEDA BILJNIH VRSTA, ALI I UZ STALNE ELEMENTE STRUKTURE I OPREME, NASLIKANO ĆE UVEK OSTATI NAJDRAŽE UMETNIČKO DELO.
Rekonstrukcija starih porodičnih kuća i vrtova je nešto na šta se neretko odlučuju stanovnici većih urbanih sredina, ali i manjih gradova. Nostalgija, emotivna povezanost sa prostorom i želja da se ambijenti oplemene i sačuvaju, razlozi su koji čoveka nagnaju da svoju energiju usmeri ka zanimljivom, ali često ne baš lakom poduhvatu. Ovakvi objekti i prostori sa sobom nose mnoštvo prepreka i ograničenja, brojnih uslovljenosti određenih kako samom arhitekturom i terenom, tako i okolnom urbanom celinom i objektima. Tada se pred arhitekte i pejzažne arhitekte stavlja težak, ali gotovo uvek inspirativan i interesantan zadatak.
Jedan od izazovnih zadataka bio je i rekonstrukcija porodične kuće i vrta u Valjevu. Upečatljivost, prirodnost i nenametljiva estetika bile su ključne reči dizajna. Dejan Popov, pejzažni arhitekta i dizajner, zajedno sa članovima svog studija Landscape Factory nesebično se potrudio da kroz dizajn i kasniju implementaciju ideja dobije skladan otvoreni prostor vredan divljenja. Gabariti samog objekta su ostali nepromenjeni u osnovi, ali su prilikom rekonstrukcije
formirani izbačeni delovi viših etaža, prostorijama je data veća plafonska visina, a enterijerskom podelom obrazovane su veće prostorije i definisane drugačije namene celina. Brdovit teren daje Valjevu specifičan pečat zanimljivo koncipiranog gradskog naselja. Prostor na kome se nalazi ova kuća obrazovan je tako da visinska razlika kote ulice i susednog placa iznad, iznosi četiri metra. Nakon uklanjanja stare garaže i ostave, koje su se nalazile u dnu placa, ostala je površina zadnjeg vrta prosečne visine 90cm ispod kote novoformiranog prizemlja i 180cm iznad kote ulice. Nakon formiranja suterena i mesta za parkiranje u zoni prednjeg vrta otvorena je komunikacija ulazne
kapije sa zadnjim vrtom i glavnim ulazom u objekat, a preostalo je i parče zemljišta koje je bilo potrebno na pravi način kaskadirati. Želja tima bila je da prostor organizuje tako da u njemu ne dominiraju različite prepreke u savladavanju visina, a bilo je potrebno ostaviti i prostor za aktivnosti i odmor na otvorenom, kao i zone za sadnju mnoštva biljaka i smeštanje ambijentalnih detalja. Nakon svega toga, pejzažnom dizajneru preostalo je da sve elemente i ergonomiju uklopi tako da se dobije vrt perfektne estetike.
Na koti prizemlja, kao produžetak prostorija kuhinje i dnevne sobe sa trpezarijom, nastavlja se najviša kota vrta. Na ovom nivou kreirana jetrpezarija na otvorenom, koja je u nastavku povezana sa zonom udobnijeg sedenja organizovanim ispod pergole. Druga veća površina, do koje se spušta stepeništem, obrazuje slobodnu površinu travnjaka sa obodima u rastinju i sa udobnom klupom. Od ove kote spuštaju se široke kaskade ka manjoj, kamenom popločanoj površini, od koje vodi glavni ulaz u kuću i staza ka prednjem vrtu i ulaznoj kapiji. Vidljiva denivelacija terena ublažena je izgradnjom velikih žardinjera za sadnju drveća, formiranjem potpornog zida od gabiona i umekšavanjem linija i visina upotrebom različitog rastinja u prednjem planu. Visoki potporni zid koji definiše najveću denivelaciju ka gornjoj susednoj parceli namerno je ostavljen kao pažljivo obrađen beton koji će kasnijim intervencijama dobiti na značaju
