Brazilski arhitektonski duet Assuane-Barros projektovao je zanimljivu kuću izgrađenu pretežno od materijala dobijenog reciklažom brodskih kontejnera. Koncept objekta je takav da potencira humanizaciju ambijenta. Uzdignut je na stubove i ostavlja teren ispod sebe gotovo netaknutim. Glavne prostorije su smeštene u krošnjama postojećeg drveća.
Ideal kome se težilo u projektu jeste dočarati izgled obične seoske kuće koja se integrisala sa lokalnim ekosistemom, uz održivost, visoke eko-standarde i koncept reciklaže.
Hanging House je neobičan objekat uzdignut na stubovima iznad prirodnog nivoa terena. To je zato što se želelo da kuća bude okružena drvećem i to tako da su prozori u ravni sa krošnjama, a da se balkoni stapaju sa granama. Zemljište na taj način ostaje autentično, čuva se drenaža i dinamika korenja, koje nije oštećeno jer je u postavljanju temelja korišćen minimum betona i građevinsko-fundirajućih intervencija. Ideal kome se težilo u projektu jeste dočarati izgled obične seoske kuće koja se integrisala sa lokalnim ekosistemom, uz održivost, visoke eko-standarde i koncept reciklaže. Iz tog razloga usvojen je sistem gradnje od recikliranih pomorskih kontejnera, koji čine 80 procenata od ukupnog materijala upotrebljenog za izgradnju. Reciklirano drvo preovladava u enterijeru, i to ponajviše u zidovima i na plafonima.
Zeleni krov sa tehnologijom ponovne upotrebe kišnice, kao i postavljanje toplotne i zvučne izolacije, važni su ekološki principi gradnje ove kuće. Koncept funkcionalne podele prostora, ali i samog imanja, preuzet je od modela lokalne seoske kuće. Favorizovani su zajednički prostori doma – dnevni boravak, studiji za hobije i razonodu, terase. Ukupno postoje dve spavaće sobe i dva kupatila. Najveća zanimljivost je da kuća nema ni televiziju ni internet mrežu. Pravilo konzumiranja ovog objekta jeste prekid socijalnih kontakata i uživanje u onome što pružaju priroda i porodični život. Dva drvena balkona na kaskadnom ravnom krovu omogućavaju interakciju sa dvorišnim drvećem i otvaraju fantastičan pogled na ruralni ambijent – područje Campos Novos Paulista. Implantacija zgrade ispod drveća obezbeđuje osenčenje tokom celog dana. Pored toga, lokalni vetrovi iskorišćeni su kao promaja i u kombinaciji sa sistemom izolacije zidova pružaju odličnu termičku zaštitu unutrašnjem prostoru.
Potporu kući obezbeđuju metalni stubovi preuzeti sa otpada. Konstruisani su u V sistemu koji omogućava smanjenje površine temelja jer zahteva jednu bazu za dva nosača. Ovakav koncept uzdignute kuće poznat je u arhitekturi od ranije, posebno u radovima Le Korbizjea nastalim pre gotovo jednog veka (Vila Savoja, Marsejski blok i dr.). I kod francuskog i kod brazilskog autora implementacija stubova iskorišćena je u cilju veće humanizacije prostora. Temelji brazilskog zdanja su plitki jer je težina kuće relativno mala, a zemlja na podlozi čvrsta. Zeleni krov je modularnog tipa, što olakšava održavanje. Postoji sistem za skladištenje kišnice, kako bi se obezbedila tehnička voda i voda za navodnjavanje. Sistem zelenog krova pruža veću toplotnu održivost kuće i dodatno integriše kuću sa prirodom. Unutrašnje jedinice objekta uglavnom su materijalizovane od recikliranog drveta iz pomorske industrije. Upotrebom recikliranog materijala izbegnuto je unutrašnje farbanje, jer na njemu već postoji završni koloritski, odnosno lakirani sloj.
Svi zidovi kuće izolovani su termoakustičnim pokrivačem, u cilju toplotne izolacije. Prostorije imaju poprečni sistem prirodne ventilacije i široke otvore za razmenu vazduha, kontakt sa prirodom i toplotni komfor. Kuća nema klima uređaj, a boravak u njoj je prijatan čak i u najtoplijim danima.
Paleta materijala je raznovrsna i vrlo živopisna. Sa jedne strane, korišćen je jeftin reciklirani materijal, ali likovno je uzdignut i kompoziciono uklopljen tako da bude ne samo estetski prihvatljiv, već i vrlo originalan, jedinstven i inspirativan aspekt enterijera. Reciklirani materijal eksterijera je drvo peroba mica, a enterijera – recikliran tauari. Sa druge strane, unutrašnja rasveta (Leati Iluminação) i komadni nameštaj (Kristalle Casa) su delovi projekta na kojima se nije štedelo. Fiksni mobilijar aplikovan je u kombinaciji nove i trajne aluminijumske stolarije i recikliranog materijala. Unutrašnja vrata prvog sprata kuće izrađena su pomoću ponovo upotrebljenih ploča izrezanih iz brodskih čeličnih kontejnera. I ostala vrata su konstruisana na sličan način. Krov kuće bio je nekada krov pomorskih kontejnera, a potom je brižljivo ukrojen i preoblikovan u krov ove duhovito zamišljene i vešto izvedene kuće za odmor.//
ek Mare Janakova Grujić
