DRVO JE BEZ SUMNJE SVE ZNAČAJNIJI GRAĐEVINSKI MATERIJAL ZAHVALJUJUĆI SVOJOJ STRUKTURALNOJ RAZNOVRSNOSTI, ESTETSKOJ PRIVLAČNOSTI, PRIHVATLJIVOJ CENI, OBNOVLJIVOSTI KAO RESURSA I NISKOJ POTROŠNJI ENERGIJE POTREBNE ZA NJEGOVU PRIMENU U ARHITEKTURI.
Od praistorijskih vremena pa do početka industrijske ere, drvo je uvek igralo važnu ulogu u našem odnosu prema životnoj okolini. Upotreba drveta, najstarijeg od svih građevinskih materijala, napredovala je u formi konstrukcije, odakle su se razvili i svi kasniji oblici njegove upotrebe. Tokom vremena, znanje o gradnji drvetom i odgovarajući arhitektonski jezik širili su se svetom. Razvijali su se bez obzira na kulturne, civilizacijske i geografske granice. Na taj način su se razvijale prve metode građenja, a neophodno znanje i umeće u rukovanju i obradi drveta je vremenom napredovalo.
Dela nastala zahvaljujući bogatoj riznici ovih znanja još uvek su prisutna u kulturi i arhitektonskoj tradiciji mnogih zemalja. Mnogobrojni objekti izvedeni u drvetu zadovoljili su funkcionalne zahteve u određenom vremenu i prostoru, što je doprinelo razvoju regionalnog arhitektonskog jezika i stila. U dugoj istoriji graditeljstva, ni jedan drugi materijal se nije zadržao toliko dugo i koristio na toliko različitih načina.
Kao građevinski materijal prisutan od praistorijskog doba do 19. veka, drvo nam kroz razne vrste zgrada pokazuje širenje kulturnih i tehničkih uticaja. Poznajući ovaj kulturni razvoj, naš je zadatak danas da dok projektujemo savremenu arhitekturu nastavimo kreativni proces koji se razvijao od samih početaka civilizacije.
Primena drveta u savremenoj arhitekturi, zahvaljujući između ostalog izuzetnom napretku tehnologije njegove obrade, omogućila je široku primenu svih vidova i oblika drvenih konstrukcija u eksterijeru i enterijeru, drvenih obloga fasadnih zidova, podova i plafona, drveta za izradu prozora i vrata, kao i svih delova nameštaja i upotrebnih predmeta.
ANATOMIJA DRVETA
Drvo je živi organizam čiji proizvodi imaju bezbroj primena u graditeljstvu. Svaka vrsta drveta ima različit životni vek i visinu rasta. Od 30.000 poznatih vrsta drveća u svetu, samo 1.500 do 3.000 vrsta se koristi u komercijalne i konstruktivne svrhe, a sa oko 500 se trguje na međunarodnom tržištu.
Spoljno oblaganje izvršeno je kompakt panelima sa drvenom teksturom koje verno odražavaju izgled prirodnog drveta
TEHNOLOGIJA OBRADE DRVETA
Prema načinu prerade, drvena građa se deli na tesanu (za radove u enterijeru) i rezanu građu (za sve vrste radova). Građa se prema dimenziji debljine deli na: tanke daske debljine do 13 mm, daske debljine do 40 mm, debele daske debljine preko 40 mm i letve kvadratnog ili pravougaonog preseka. Prema obliku, razlikuju se: poluoblica, poluoblica zatesana sa jedne strane, četvrtoblica (četvrtača), okrajak, lisičava greda (srednjača), oštroivična greda, oštroivična daska i lisičava daska. U zavisnosti od toga kakav oblik treba da dobijemo, razlikujemo vrste mehaničke obrade drveta kojom se menjaju oblik i dimenzija, i to su: rezanje, cepanje, tesanje, sečenje, ljuštenje. Detaljnije vrste obrade drveta su: rezanje, rendisanje, glodanje, bušenje, dubljenje, tokarenje, brušenje i savijanje.
Fasadne i unutrašnje obloge su razvojem tehnologije obrade drveta i izradom lameliranih panela i kompakt ploča doživele velike promene i povećanu primenu u arhitekturi.
DRVENE KONSTRUKCIJE DANAS
Građenje drvetom je od samog početka civilizacije dalo osnovu za arhitektonsko oblikovanje u različitim kulturama. Sledeći tu tradiciju, danas arhitekti imaju važan zadatak – da svoju epohu umetnički obrade koristeći savremene tehnološke mogućnosti, i da na taj način oblikuju zgrade svog vremena. Za ovo je potreban takt, odmerenost, prilagođavanje okolini, organska povezanost između zgrade, prostora i konstrukcije, dobro odmeren sklop unutrašnje prostorne povezanosti i spoljnog oblikovanja. Naravno, sve to uz poštovanje tehničke, organizacione i ekonomske svrsishodnosti.
PREFABRIKACIJA ELEMENATA I MONTAŽNA GRADNJA
Prefabrikovani elementi od drvenih delova imaju mnogo prednosti u odnosu na tradicionalne tipove konstrukcija. Tradicionalne konstrukcije mogu biti veoma skupe za projektovanje i primenu, spore i komplikovane za izvođenje. Otprilike jedna četvrtina materijala prilikom izgradnje se baca. Prefabrikacija omogućava visok kvalitet, dok se istovremeno čuvaju resursi i pojednostavljuje sakupljanje i reciklaža građevinskog otpada.
DRVO KAO STARI-NOVI EKO-MATERIJAL
U poslednjih nekoliko godina, imajući u vidu da je ekološki kriterijum sve značajniji prilikom izbora materijala, drvo se ponovo sve češće koristi. Životni ciklus drveta je održiv, jer je ono CO2 neutralno, što znači da tokom svog života uzima onoliko ugljen-dioksida koliko otpušta prilikom sagorevanja ili raspadanja. Drvo upija zagađivače iz vazduha, vlagu i postiže psihološku harmoniju sa ljudima. Zahvaljujući svojim tehnološkim, ekološkim, ali i psihološkim karakteristikama, drvo je čest izbor za fasadne obloge.//ek Ljiljana Radojičić – Više u EKO KUĆI No09
