UPRKOS POVREMENOJ POTREBI ZA POVLAČENJEM U ‘SKROVIŠTE’ UNUTAR ZATVORENOG PROSTORA, LJUDSKA PRIRODA JE SLOBODNA I TRAŽI PROSTRANOST I ŠIRINU. OVE DVE KOMPONENTE ČOVEKOVIH TEŽNJI NE BI SMELE DA SE NAĐU U DISBALANSU, JER BI ONDA EFEKAT KVALITETNE EGZISTENCIJE IZOSTAO.VOĐENI OVIM PRINCIPOM, AUTORI BUCHOLZ MCEVOY ARCHITECTS STVORILI SU INSPIRATIVAN I STIMULATIVAN RADNI PROSTOR CENTRA ZA ISPITIVANJE I ZAŠTITU ŽIVOTNE SREDINE. NJIHOVO KREATIVNO DELOVANJE KROZ AKTIVNU PARTICIPACIJU KOLEKTIVA PREMEŠTA UČESNIKE IZ JEDNOG STANJA OSVEŠĆENOSTI U DRUGO, TE PRODUBLJUJE PERCEPCIJU PRIPADANJA I IDENTITETA, UZ AKCENTOVANJE ASPEKATA ODRŽIVOSTI.
Operativni centar u Balioganu rezultat je značajne investicije okružnog veća Dun Laoghaire Rathdovn u izgradnju integrisanog objekta za rad Centra za ispitivanje i zaštitu životne sredine. Smešten na bivšoj deponiji okruga Baliogan, na površini od 2,4 hektara, ovaj objekat pleni proporcionalnošću masa i volumena, detaljima i iluminacijom koji su rezultat kompleksnog procesa promišljanja manifestovanog kroz izvođački duh i scenografičnost.
Dispozicija sadržaja
Arhitektura koju subjektivno posmatramo u nekom trodimenzionalnom prostoru neminovno u nama izaziva određena osećanja, na šta ne utiče samo njena forma, već celokupna slika koju oko obuhvata. Ona je semantička i kod posmatrača stvara poseban subjektivni osećaj topline i strahopoštovanja. Znalačkim grupisanjem prostornih oblika i pravilnošću dispozicije tvorećih elemenata, ostvarene homogeno oblikovane celine sintetizuju izražajni motiv i karakter objekta. Dva kubična volumena naglašene horizontalnosti osnovni su elementi forme koja je, iako fragmentisana namenom i samim fizičkim pozicioniranjem, po sebi kompaktna i nerazdvojiva. Celokupan prostor je apostrofiran nekolicinom tematskih i sastavnih odrednica, počev od isticanja primarnih subjekata, preko pravilne dispozicije pratećih sadržaja, ali i nezaobilazne harmonije u uzajamnom odnosu volumena i masa, kao i kroz kontekstualnost prostora. Poslovna zgrada je svojim javnim ulazom za posetioce orijentisana prema parku, dok kameni zidovi bezbedno odvajaju dvorište i komunalne zgrade i formiraju novu granicu.
Stimulativan radni prostor
U stepenu stimulativnog delovanja prostorne kompozicije i organske povezanosti najkvalitetnijih dometa nauke, tehnike i umetnosti, u arhitektonsko-urbanističkoj realizaciji ogleda se savremenost arhitektonske misli. Prisutna je i naglašena spoznaja da je životnu sredinu potrebno u pravom smislu učiniti humanom, jer stabilnost ličnosti zavisi od ambijenta u kome osoba boravi, a budući da se danas najveći deo dana provodi na radnom mestu, jasno je zašto su se autori opredelili za ovakav koncept objekta.
UPOTREBA PRIRODNIH MATERIJALA I BOJA, VELIKA KOLIČINA DNEVNE SVETLOSTI, POGLED NA PARK, VISOKI PLAFONI – SVE SU TO DELOVI UMETNIČKOG PERFORMANSA KOJI KORISTI PRIRODNE I TRADICIONALNE NARATIVE VEZANE ZA GRAĐEVINU I NJEN URBANI KONTEKST. KRITIČKIM OSVRTOM NA DRUŠTVO OSVETLJAVAJU SE NJEGOVE VREDNOSTI I GENERIŠU NOVE ASOCIJACIJE I ZNANJA.
Dizajn enterijera usredsređen je na istraživanje odnosa prostora, korisnika i događaja, sa naglaskom na uzajamnoj transformaciji, što u prostor uvodi izvesnu dramatičnost. Predviđajući događaje koji će se u prostoru odvijati, autor u njega unosi ritam, narativnost, tekstualnost. Korišćenje prirodnih materijala i boja, velika količina dnevne svetlosti, pogled na park, visoki plafoni – sve su to delovi umetničkog performansa koji koristi prirodne i tradicionalne narative vezane za građevinu i njen urbani kontekst. Osvrćući se kritički na društvo, autor osvetljava njegove zajedničke vrednosti generišući nove asocijacije i znanja. //ek VESNA RAVIĆ –Više u EKO KUĆI No29