PRVA ZGRADA JAVNE NAMENE U HOLANDIJI ODVAŽNIM I HRABRIM KONCEPTOM RENOVIRANA PO STANDARDIMA PASIVNE KUĆE DOBITNIK JE NEKOLIKO NAGRADA IZ OBLASTI ODRŽIVOSTI, OD KOJIH JE POSLEDNJA U NIZU HEDY D’ANCONA NAGRADA ZA 2014. GODINU ZA ARHITEKTURU U KATEGORIJI ZGRADA U OBLASTI U OBLASTI SOCIJALNE I ZDRAVSTVENE ZAŠTITE.
Nasilje u porodici, posebno nasilničko ponašanje muža, partnera, prijatelja ili nepoznatog muškarca prema ženi, prisiljavanje na prostituciju i zlostavljanje uopšte, teme su koje su sve prisutnije u javnosti. Uobičajena praksa je da se žene i devojke žrtve nasilja sklone na tajnu lokaciju u cilju smanjivanja mogućnosti kontakta i pretnji od strane nasilnika. O ovoj temi se sve otvorenije govori, a u skladu sa tim se sve češće čuje i pitanje „Zašto bi se žrtve skrivale?“. Odgovor na ovo pitanje je odvažan i hrabar koncept rekonstrukcije stare policijske zgrade, sagrađene sedamdesetih godina prošlog veka, u sklonište za žene. Rezultat je zgrada specifične arhitekture na poznatoj lokaciji u holandskom gradu Leeuwarden. Ceo projekat je dobio naziv Veilige Veste, što u prevodu sa holandskog jezika znači ’bezbedna tvrđava’. Ova zgrada upravo to i jeste.
Ova zgrada je prvi objekat sa javnom namenom u Holandiji koji je rekonstruisan po standardima pasivne kuće.Sagrađen sedamdesetih godina prošlog veka, sa tri etaže i u arhitektonskom maniru tipičnom za to doba, skeletne konstrukcije i slabe izolacije, ovaj objekat je prosto vapio za rekonstrukcijom. Nedostatak izolacije automatski je nametnuo jednostavno, jeftino, ali efektno rešenje sa oblaganjem postojeće fasade. Polazna tačka dizajna za novu fasadu bila je skeletna betonska konstrukcija sa identičnim međurazmacima
Na prvom i drugom spratu postavljeni su modularni prefabrikovani elementi kvadratne osnove koji su sečeni dijagonalno kako bi se stvorio utisak oblika dijamanta u završnoj postavci. Ovakav modularni element daje bezbrojne mogućnosti formiranja novog izgleda fasade. Sam modularni element je napravljen od kompozitnih ploča bele boje, što je zajedno sa zakošenim ivicama fasade omogućilo zanimljivu igru refleksija i senki okolnog drveća i dnevnog svetla. U prizemnom delu objekta prozorski otvori su urađeni celom visinom, a između njih su postavljeni kompozitni paneli sa završnim drvenim efektom, što daje utisak da objekat lebdi iznad prizemlja i naglašava koncept bezbedene tvrđave.
Objekat se sastoji od prizemlja i dva sprata. U prizemlju se nalaze prostorije za rad, sastanke i terapije, kao i neophodne pomoćne prostorije. Spratovi su predviđeni za smeštaj 50 žena. Na prvom spratu, po ugledu na italijanske atrijume, arhitekta je osmislila unutrašnju baštu za druženje i opuštanje stanovnika zgrade u toploj i intimnoj atmosferi koju, pored zelenila, stvara i drvena fasada, kao i krovni prozori prizemlja, koji isijavanjem svetla u noćnim satima asociraju na toplinu porodičnog doma. Od prvobitne funkcije zadržana je kantina i četvoro originalnih vrata za ćelije, koja su prefarbana u crveno, veselu i toplu boju. // ek LJILJANA RADOJIČIĆ – Više u EKO KUĆI No17
Drevni elementi fasade sa visokim prozorima daju utisak da gornji delovi objekta lebde iznad prizemlja, naglašavajući ceo koncept bezbedene tvrđave.
