IAKO SU EKOLOGIJU POZICIONIRALI U PRVI PLAN, AUTORI OVE ODRŽIVE ZAJEDNICE NISU ZANEMARILI JEDNU OD OSNOVNIH KOMPONENTI DIZAJNA – ESTETIKU. IDEJA ODRŽIVE ARHITEKTURE ZAPRAVO I JESTE NEGOVANJE ESTETIKE, ALI KROZ AKCENTOVANJE ZDRAVLJA KORISNIKA I HUMAN ODNOS PREMA PRIRODI. TAKVA ARHITEKTURA PRED SOBOM IMA TEŽAK ZADATAK – DIZAJNIRATI ZDRAV PROSTOR KOJI ŠTEDI ENERGIJU, DOPADLJIV JE I PREDSTAVLJA PROTIVTEŽU SVE PRISUTNIJOJ OTUĐENOSTI.
Posmatrajući arhitekturu kroz više elemenata koji je zapravo i tvore, poput koncepcije, višeslojnosti i jezika oblikovanja, arhitektonski studio Andrew Maynard Architects je oživeo tipičnu australijsku kuću, dogradio ju je šireći je funkcionalnim segmentima različitih volumena i materijalizacije sa direktnim kontaktom i vizurama prema unutrašnjem dvorištu. Na taj način je ostvaren koncept sinteze ljudske zajednice, umetnosti i prirode prilagođen potrebama savremenog načina života. Centralnom dispozicijom unutrašnjeg dvorišta i dograđenih paviljonskih elemenata i susednih objekata otvorenog koncepta, ostvarena je ideja povratka prirodi i života na selu.
RAZIGRANOST JEDNOSTAVNIH VOLUMENA
Osnovna ideja projekta je inspirisana crtežima dece koja su izrazila svoje vizije i želje kako bi mogla da izgleda njihova nova kuća. Jednostavni dečji crteži sa opisima bili su inicirajući za arhitekte da ih gotovo verno prenesu u projekat nadograđujući ih jedinstvenim funkcionalnim paviljonskim blokovima i praveći na taj način antimonolitnu arhitekturu, koja je bila i suština zahteva investitora.
Projektom je obuhvaćena rekonstrukcija postojeće drvene kuće i dograđenih delova za četvoročlanu porodicu, velike ljubitelje i poznavaoce prirode i umetnosti. Nalazi se u Alfingtonu u Australiji, u blizini parka i reke Jare. Ovaj predeo osim impozantnog pejzaža odlikuje i skromno ali upečatljivo graditeljsko nasleđe – niske kuće jednostavnog oblikovanja. Projektantski stav autora zasnivao se na stvaranju jedne održive zajednice sa paviljonskim segmentima orijentisanim ka dvorištu. U cilju da pokažu da povratak prirodi i životu na selu ne podrazumeva puko kopiranje tradicionalne arhitekture, autori su se odlučili za slobodniji organizacioni pristup, netipičan za ravne i prostrane australijske predele.
Australija ravna i široka, takve su i tipične australijske kuće- prostrane i monolitne. U ovom projektu je ispoštovan neosporan značaj koncepta predela i kulturnog konstrukta koji se ogleda u naglašavanju podužne ose, ali su projektanti otišli i korak dalje ’kidajući’ formu na delove u kojima je jasno naglašena vertikalnost i antimonolitnost.
Arhitektonska forma sastavljena je iz više elemenata koji zajedno konkretizuju ideju istovremenog zajedništva i poštovanja privatnosti. Naime, u svakom elementu smešteni su različiti funkcionalni sadržaji, ali smisleno poređani tako da unutrašnji prostor jednostavno teče i pretapa se iz jedne zone u drugu naglašavajući posebnost životnih procesa koji se u njemu odvijaju. Ovakva razuđenost forme ističe unutrašnju logiku povezivanja, stvaranje priče, tkanja, a takve slike aktivno uključuju korisnika i omogućavaju mu doživljaj dinamike.// ek VESNA FILIMONOVIĆ – Više u EKO KUĆI No17
Umesto zatvaranje i povlačenja, ovajobjekat nudi priliku za zajedništvo i druženje, pre svega preko velikog dvorišta potpuno otvorenog u jednom svom delu.
Elementi čistih i jednostavnih linija nižu sejedan za drugim, tvoreći nezaobilaznu harmoniju sadržanu u uzajamnom odnosu i ravnoteži volumena i masa.
