Kako se habitati i biodiverzitet smanjuju širom sveta, izbijanje epidemije novog korona virusa možda je početak masovne pandemije. Sve više naučnika danas misli da ljudsko uništavanje biodiverziteta u stvari pravi uslove za pojavu novih virusa i bolesti, poput Kovida-19 koji se pojavio krajem decembra u Kini, koji imaju duboke posledice na zdravlje i ekonomiju i u bogatim i u siromašnim zemljama. Štaviše, pojavljuje se nova disciplina, planetarno zdravlje, koje se fokusira na sve vidljivije veze između dobrobiti ljudi, drugih živih bića i čitavog ekosistema.
Moguće je onda, piše “Gardijan”, da je ljudska aktivnost poput izgradnje puteva, rudarenja, lova i seče šuma, bila okidač za epidemiju ebole devedesetih godina i da ta aktivnost danas izaziva nove probleme.
– Napadamo prašume i druge delove divljine, u kojima živi mnogo vrsta životinja i biljaka, a u tim stvorenjima ima toliko mnogo nepoznatih virusa. Sečemo drveće, ubijamo životinje ili ih stavljamo u kaveze i šaljemo na pijace. Ometamo ekosistem, oslobađamo viruse iz njihovih prirodnih habitata. Kad se to dogodi, oni trebaju novog domaćina, a to smo česti mi – kaže Dejvid Kvamen, autor knjige “Spillover: Životinjske infekcije i sledeća pandemija”.
Studija iz još 2014, objavljena u žurnalu Kraljevskog društva, ukazuje da su izbijanja oboljenja koje prenose životinje i drugih infekcija, poput ebole, SARS-a, ptičjeg gripa i sada Kovida-19, uzrokovana novim korona virusom, sada u porastu. Američki Centri za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) procenjuju da čak tri četvrtine novih bolesti kod ljudi životinjskog porekla. Neke od njih – poput besnila ili kuge – prešle su sa životinja pre više vekova. Druge, kao što je Marburg virus (koji kako se smatra prenose šišmiši), su još retke. Nekoliko njih, poput Kovida-19 i MERS-a – koji se povezuju s kamilama na Bliskom istoku, nove su za ljude i šire se globalno. Među ostale bolesti koje su prešle na ljude su Lasa groznica, koja je prvi put identifikovana 1969. u Nigeriji, Nipah virus iz Malezije, SARS iz Kine – koji je odneo više od 700 života i prešao u 30 zemalja 2002-2003. Oboljenja poput Zika i virusa Zapadnog Nila, koje su se pojavile u Africi, mutirale su i prešle na druge kontinente, navodi “Gardijan”.
SKRIVENI TROŠAK
Kejt Džouns, predsednica odeljenja za ekologiju i biodiverzitet Londonskog univerzitetskog koledža (UCL), kaže da je pojava infekcija životinjskog porekla “sve veća i značajna pretnja globalnom zdravlju, bezbednosti i ekonomijama”. Ona i njen tim su 2008. identifikovali 335 bolesti koje su se pojavile između 1960-2004, od kojih je najmanje 60 odsto došlo od životinja.
– Sve više ove zoonoze (bolesti koje čovek dobija od bolesnih ili naizgled zdravih životinja) se povezuju sa promenama u okolini i ljudskim ponašanjem. Narušavanje netaknutih šuma sečom drveća, rudarenjem, izgradnjom puteva u izolovanim područjima, rapidnom urbanizacijom i rastom populacije, dovodi ljude u bliži kontakt sa životinjskim vrstama sa kojima možda nikada nisu bili u blizini – ističe Džouns.
– Posledični prenos bolesti sa životinja na ljude sada je skriveni trošak ljudskog ekonomskog razvoja. Ima nas mnogo više u svakom okruženju. Odlazimo u većinski netaknuta mesta i sve više se izlažemo. Stvaramo habitate u kojima se virusi lakše prenose, a onda smo iznenađeni što imamo nove – ističe ona.
Džounsova proučava kako promene u korišćenju zemljišta doprinose tom riziku.
– Mi istražujemo koliko je verovatno da vrste u degradiranim habitatima nose više virusa koji mogu da inficiraju ljude… Uništite zemljište i vrste koje su ostale su one od kojih će ljudi zadobiti bolesti – dodala je ona.
Erik Fevr, predsednik odeljenja za veterinarska infektivna oboljenja Instituta za infekcije i globalno zdravlje Univerziteta Liverpul, kaže da postoji bezbroj patogena koji nastavljaju da evoluiraju i da bi oni u nekom trenutku mogli da predstavljaju pretnju za ljude.
– Rizik da patogen pređe sa životinje na čoveka uvek je bio tu – kaže on, dodajući da je razlika između sada i perioda pre nekoliko decenija u tome što je danas verovatnije da će se oboljenja pojaviti i u urbanim i prirodnim sredinama.
– Stvorili smo gusto spakovane populacije pored kojih su šišmiši, glodari i ptice, kućni ljubimci i druga stvorenja. To stvara intenzivnu interakciju i prilike da stvari pređu sa jedne na drugu vrstu – objašnjava Fevr.
VRH LEDENOG BREGA
Ekolog Tomas Gilespi, profesor Univerziteta Emori, ukazuje da patogeni ne poštuju granice među vrstama.
– Nisam uopšte iznenađen izbijanjem novog korona virusa. Većina patogena tek treba da se otkrije. Ovo je samo vrh ledenog brega – zaključio je on, dodajući da ljudi stvaraju uslove za širenje bolesti smanjenjem prirodnih barijera između životinje-domaćina (kod koje virus prirodno cirkuliše) i ljudi.
– Očekujemo dolazak pandemijskih influenci, a možemo očekivati i mortalitet kod ljudi na velikoj skali. Možemo očekivati i druge patogene s drugim posledicama. Bolest kao što je ebola se ne širi lako. Ali nešto sa stopom smrtnosti poput ebole, koje se širi kao male boginje, bilo bi katastrofalno – ističe Gilespi.
Brajan Bird, virolog Univerziteta Kalifornija, ističe da je suština u tome da budemo spremni na dolazak novih pandemija.
– Mi ne mođemo predvideti odakle će doći sledeća pandemija, pa trebamo planove koji uključuju najgori mogući scenario. Jedino što je izvesno je da će sigurno doći – zaključio je Bird, preneo je “Gardijan”.
Kejt Džouns ističe da promene moraju doći i iz bogatih i iz siromašnih zemalja. Potražnja za drvetom, mineralima i resursima, kako ističe, dovodi do degradacije zemljišta i ekoloških poremećaja koje dalje uzrokuje bolesti.
– Moramo misliti na globalnu biobezbednost, naći slabe tačke i podstaknuti pružanje zdravstvene zaštite u zemljama u razvoju. Inače, možemo očekivati još više ovog što se dešava – dodala je ona.
Brajan Bird ukazuje da su danas rizici veći.
– Rizici su uvek prisutni i tu su generacijama. Naša interakcija sa tim rizicima je ono što se mora promeniti – ističe Bird.
– Danas je verovatnije da će bolesti putovati dalje i brže nego pre, što znači da moramo biti brži u odgovoru. Potrebne su investicije i promena ljudskog ponašanja, a to znači da moramo slušati ljude sa lokalnog nivoa.
Izvor: Blic
