SAVREMENI MINOTAUROV LAVIRINT

PRSTENASTA KUĆA NA KRITU PREDSTAVLJA ČIN REKONSTRUKTIVNE NADOGRADNJE PRIRODE SA CILJEM DA UNUTAR SEBE U DATOM TRENUTKU OBEZBEDI SVE ŠTO JE ČOVEKU POTREBNO I DOVOLJNO.

Fundus savremene arhitekture najvećeg ostrva u Grčkoj, Krita, zanimljiv je kako zbog svoje veze sa specifičnošću geografskih uslova, tako i zbog svog odnosa prema istoriji i nasleđu. Središte čuvene minojske civilizacije bilo je upravo na ovom ostrvu, a njeni ostaci svedoče da je umetnost koja se ovde stvarala i negovala bila u bliskoj vezi ne sa religijom ili vladarskim dvorom, nego sa prirodom. Takvu težnju propagira i današnje ostrvsko graditeljstvo, sa ciljem dodatnog unapređenja krajolika i vegetacije.
Prstenasta kuća je delo arhitekata biroa decaARCHITECTURE i nalazi se na visoravni južne obale Krita. Forma kuće temelji se na betonskom okviru u obliku prstena koji prati topografiju brda. Celokupni stambeni prostor smešten je u prstenu, dok je u središtu kompleksa, kao u svojevrsnom atrijumu, formirana bašta sa kultivisanim jestivim biljem – povrćem i citrusnim voćem. Unutrašnja bašta, kao pripitomljeni isečak terena, predstavlja rezultat svesnog napora čoveka da kultiviše i likovno oplemeni svoje neposredno okruženje.

Ovaj gest rekonstruktivne nadogradnje prirode sproveden je sa velikom pažnjom, a prethodila mu je brižljiva studija flore lokaliteta kako bi se dokučili i razumeli preovlađujući biotopi na različitim padinama parcele. Tokom proleća, pre početka izgradnje, na licu mesta sakupljano je seme biljaka koje je potom kultivisano u stakleniku da bi se dobila što veća količina setvenog semena. Ono je potom sejano po lokalitetu, posebno na delovima  sa oskudnom i proređenom florom.
U širem kontekstu, ova kuća predstavlja ljudsku težnju i arhitektonski poduhvat očuvanja predela, posebno zbog činjenice da je on u prošlosti bio oštećen upravo ljudskom rukom – prilikom izgradnje lokalnih puteva. Krit se kao pretežno planinsko ostrvo odlikuje zanimljivom topografijom i estetikom pejzaža, ali se, s obzirom na suvu mediteransku klimu, u nenaseljenim delovima ne može pohvaliti bujnom vegatacijom. Pustinja Sahara nalazi se na udaljenosti od samo 165 nautičkih milja.

Prsten kuće artikulisan je dvema paralelnim betonskim gredama. Veze među njima su raznolike po formi – pune ploče, otvori ili pak pergole, što obezbeđuje zaštićene senke, dobro provetrene i osunčane enterijere i površine za polaganje solarnih ploča. Sve skupa, kompleks je dizajniran tako da se unutar njega postigne formiranje umerene mikroklime i da ga održivi graditeljski čin pretvori u svojevrsnu oazu u intenzivno lepom, ali fizički zahtevnom okruženju. Inspiracija za poduhvat bila je upravo priroda i njena bliska veza sa čovekom. Na taj način ispoštovano je drevno načelo kritske, odnosno minojske umetnosti – naturalizam i snažno osećanje za život koji odlikuje ljubav prema lepoti.//ek MARE JANAKOVA GRUJIĆ-Više u EKO KUĆI No29