DA BI ČOVEK MOGAO DA ŽIVI U SKLADU SA DRUGIMA, PRIRODOM I SVEMIROM, MORA PRVO DA SE POTRUDI DA ŽIVI U SKLADU SA SAMIM SOBOM. DUGO SAM PUTOVALA KA SEBI I MISLI DA TO PUTOVANJE TREBA DA TRAJE DO POSLEDNJEG DANA ČOVEKOVOG ŽIVOTA! NA TOM PUTU NAJVIŠE SAM SE PRIBLIŽILA SEBI, BAŠ OVDE U RAKARIMA.
Njene se tapiserije nalaze u Centru SAVA u Beogradu, u Londonu, u kompaniji Dejvi Meki, u rafineriji nafte u Pančevu, u hotelima u Jagodini i na Svetom Stefanu. Uradila je kostime za čuvenu TV seriju ‘’Salaš u Malom ritu’’ Branka Bauera I za film ‘’Savamala’’ Žike Mitrovića, za mnoge pozorišne predstave reditelja Jovice Pavića, Gojka Bjelca, Petra Vecetka, Filipa Grinvalda. Bila je gostujući profesor u Bukureštu, Poznanju, Zagrebu. Radi tapiserije, kolaže, tkane objekte. Predstava ‘’Bunar’’ po tekstu Radmile Smiljanić i u režiji Egona Savina, za koje je ona uradila kostime, dobilaje čak 14 nagrada. Izlagala je tapiserije i kolaže u najprestižnijim galerijama u zemlji, a izlagala je i u Lođu, Parizu, Bukureštu, Njujorku. U dve reči – ZAGORKA STOJANOVIĆ!
Odrasla je i živela u salonskim buržoaskim stanovima u najstrožem centru Beograda. A onda!? Onda je odlučila da proda stan i kupi seosko imanje porodice Stojanović u selu Rakari, koje je bilo napušteno pedeset godina, a onda je postalo žiža njenog sadržajnog umetničkog i kulturnog života. I ne samo njenog! Vratila se zemlji i prirodi, čemu je, mora se reći, odavno težila.
Da bi čovek mogao da živi u skladu sa drugima, prirodom i svemirom, mora prvo da se potrudi da živi u skladu sa samim sobom. Ona je dugo putovala ka sebi i misli da to putovanje treba da traje do poslednjeg dana čovekovog života. Ona se najviše približila sebi baš ovde, u Rakarima. Pustimo Zagorku da nam ispriča svoju pravu priču!
“Ovo je priča o slobodi,samoći i prirodi. Kad me pitajuzašto živim ovde, ja kažem: samo zato što mi je tu bolje. Ja se bolje osećam ovde. Ovde vreme potpuno drugačije teče. Imam vremena! Od jutra možeš da isplaniraš vreme kako želiš, a najbolje je da ne planiraš uopšte.Radiš onako kako ti dođe i kako ti misli teku. To je nezamenljiv kvalitet. A ljudi su nekako danas suštinski nezadovoljni. Zbog toga postoji nekakva mentalna zagađenost. Ljudi najčešće nemaju svoje živote, nego žive tuđe.
DRVENE FASADE UVEK SU UNIKATNA REŠENJA I OČARAVAJU SVAKOGA KOME JE BLISKO DRVO SA SVIM SVOJIM PREKRASNIM SVOJSTVIMA: PRIRODNOM RAZNOLIKOŠĆU I ŽIVIM IZGLEDOM, IZDRŽLJIVOŠĆU, DOBRIM GRAĐEVINSKIM SVOJSTVIMA, EKOLOGIJOM I BRZINOM POSTAVLJANJA.
Ja sam ceo život radila na sebi dok nisam osvojila tu slobodu. Ja sam otkrila da je samoća najživlji deo moje duše, jer se tu svašta dešava. Samoća je veliko čišćenje. Čoveku je, mislim, najlepše kad je sam sa sobom. Ali, do toga doći je dug, težak i kvalitetan put. Ja sam ga usvojila jer ja moju samoću volim i mislim da je to sloboda!”//ek MILICA RADOSAVLJEVIĆ, DIA – Više u EKO KUĆI No14
Oblikovanjem celokupnog zdanja i u enterijeru i u eksterijeru počiva na tradiciji stare srpske kuće.
