PLANINSKA KUĆA ZA ODMOR U POZNATOM SKIJAŠKOM REGIONU U NORVEŠKOJ POSTAVLJA NOVE STANDARDE U OVOJ ARHITEKTONSKOJ TEMI I PROKLAMUJE PREVAGU DUHA NAD MATERIJALNIM, SVEDENOST I SUZDRŽANOST NASUPROT IZOBILJU I KRCATOSTI, MEDITACIJU I DIVLJENJE PRIRODI UMESTO NADOBUDNOSTI I TAŠTINE, JEDNOM REČJU – POBEDU SVEGA ONOGA ŠTO ODMOR U SVOJOJ SUŠTINI PODRAZUMEVA.
Kuća se nalazi nadomak sela Geilo, popularne skijaške destinacije u dolini Halingdal u Norveškoj. Bogata priroda, šume i planinski teren, pružaju nebrojene mogućnosti za zdrav život i bavljenje sportom i izvan zimske, skijaške sezone. Upravo ovakav lokalitet odabrala je četvoročlana, uskoro i petočlana, porodica za svoju kuću za odmor. U njoj postoji samo ono što je ovoj porodici zaista neophodno, i prostor je u znaku najstrožeg minimalizma. Funkcionalni program obuhvata četiri spavaće sobe, dnevnu sobu i trpezariju kao dva odvojena prostora, foaje za mlađe, mecanin za malu decu, kao i mali aneks namenjen gostima.
Interesantan detalj u projektu jeste odvajanje dnevne sobe od trpezarije. I dok već godinama u svetu postoji arhitektonska tendencija spajanja ova dva prostora u jedinstvenu, nedeljivu celinu, autori ovde idu u suprotnom smeru, vraćajući se “staroj i proverenoj tradiciji”. Isto tako, duž uskog hodnika na glavnom longitudinalnom volumenu, niz kliznih vrata čuva privatnost spavaćih soba i kupatila sa saunom, od kojih je svaka specifična i priča za sebe.
Glavna spavaća soba ima veliki prozor smešten visoko na zabatu, sa koga se tokom noći pruža impozantan pogled na zvezadno nebo. Dečje sobe imaju interesantno rešenje sa proširenjem u vidu galerije u potkrovlju, gde je smešten dodatni krevet namenjen gostima. Arhitekti nisu previše razmišljali i istraživali, već su svojim rešenjem pružili najprirodniji i najlogičniji odgovor na samu prirodu terena.
Imperativ je bio: koristiti prirodne materijale kako unutar kuće, tako i u eksterijeru, i otud drvo, birano namerno u vrlo čvornovatom dezenu, kao dominantni građevinski materijal. Fasadna i krovna obloga od kontinuiranih slogova drvenih letvi intuitivno oponaša drvorede okolnih šuma, a drvo je prepušteno prirodnom starenju i dobijanju očekivane prirodne patine tokom vremena.
Kuhinja sa kaminom postavljena je kao funkcionalno jezgro prostora na mestu gde se iz osnovnog volumena kuće prostor preliva u anekse dnevne sobe i trpezarije. Prostorna uzdignutost ovih jedinica obezbeđuje i povećani stepen privatnosti korisnika. Nadahnute niše, otomani za dnevno leškarenje i odmor, izvedene su jednostavno i vrlo duhovito u samoj masi zidova i prozora. One koje su u sklopu prozorskih otvora, učestvuju u impresivnim vizurama na okolinu, pa bi njihova funkcija bila zadovoljena i kada bi služili samo za meditaciju tokom posmatranja pejzaža.
Unutrašnji zidovi, podovi i tavanice obloženi su istim materijalom – drvenom građom sa perfektnom završnom obradom i biranim dezenom sa minimalnim brojem čvorova. Tokom enterijerskog modelovanja, velika pažnja poklonjena je detalju i besprekornoj zanatskoj obradi, pa se perfekcionizam i urednost materijalizacije ističe kao još jedan od kvaliteta u opštoj likovno-estetskoj slici.
LEPOTA PEJZAŽA I FLUIDNOST, NEDELJIVOST PROSTORA NA “SPOLJA I UNUTRA”,
NEPRIKOSNOVENA POTREBA ZA KONTEKSTOM I IZVORNOŠĆU,
JESU LAJTMOTIV PODUHVATA.
U opštoj arhitektonskoj koncepciji objekta ispoštovan je kontinuitet tradicionalnog norveškog građevinarstva, kako u formi tako i u materijalizaciji, ali je projekat fundamentalno preispitan, stilizovan i osavremenjen u izrazu. Lepota pejzaža i fluidnost, nedeljivost prostora na “spolja i unutra”, kao i neprikosnovena potreba za kontekstom i izvornošću, jesu lajtmotiv poduhvata. Opšti minimalistički duh, svedenost i jednostavnost inaugurišu princip “manje je više”, pobedu stila života “potrebnog i dovoljnog”. Ekološka strana života u našem veku dobija na primeru ovog objekta svoju punu afirmaciju.//ek MARE JANAKOVA GRUJIĆ- Više u EKO KUĆI No14