BELA BOJA DOMINIRA OHRIDOM. TU SU STARE BELE ZGRADE, BELI OHRIDSKI BISERI, BELI BRODOVI KOJI PLOVE JEZEROM, BELI GALEBOVI KOJI GA NADLEĆU I BELI LABUDOVI KOJI SLOBODNO PRILAZE POSETIOCIMA I ZA PONEKI ZALOGAJ PECIVA STRPLJIVO I BEZ TREME POZIRAJU FOTO AMATERIMA I SLIKARIMA. JEZERO SE NALAZI NA VISINI OD OKO 700 METARA I PROSTIRE SE NA OKO 350 KVADRATNIH KILOMETARA, A NAJVEĆA DUBINA MU JE SKORO 300 METARA. OD SUSEDNOG, NEŠTO VIŠE POSTAVLJENOG PRESPANSKOG JEZERA, ODVAJA GA PLANINA GALIČICA. KROZ POROZNE KRAŠKE STENE GALIČICE, VODA PRESPANSKOG JEZERA PRELIVA SE U OHRIDSKO JEZERO. JEZERSKU VODU OSVEŽAVAJU I DVA JAKA VRELA: BILJANINI IZVORI KOD OHRIDA I IZVOR CRNOG DRIMA KOD.
Postoji mesto u Ohridu koje se zove Plaošnik. Koliko sam shvatio, ta reč označava mesto na kome ima puno svetlosti. Postoji trenutak u drugoj polovini dana kada se sunčevi zraci odbiju od površine jezera i istovremeno probiju kroz grane četinara. Tada Plaošnik osvetle dva sunca. Čak i oni koji ovo ne znaju ili ne žele da balansiraju direktne i reflektovane zrake, primećuju da u Ohridu uvek ima puno svetlosti. Da li je to zbog belih kuća koje su u polukrugu okrenute ka jezeru ili zbog samog jezera, teško je reći. Ohrid je u svakom slučaju mesto koje je oduvek bilo bogomdano za život, čak i kad nije bilo jezera. Priča se da je na kraju prostranog polja koje se pružalo ispod Galičice postojalo vrelo koje je zbog obilja vode uvek bilo pokriveno kapkom. Na vrelo su svakodnevno išle devojke, a sa njima i lepa Lihnida. Kažu da je jednoga dana Lihnida malo zakasnila i krenula je na izvor kada su se ostale devojke već vraćale.
U žurbi da ih sustigne, Lihnida nije spustila kapak na vrelu. Voda je tekla u tri mlaza iz vrela i kada su se meštani ujutru probudili, umesto prostranog polja ugledali su prelepo jezero. Jezero je okruženo visokim planinama koje se mestimično spuštaju u jezerske dubine praveći atraktivne hridine. Na jednoj takvoj hridi se nalazi i grad Ohrid. Za ohridsku pastrmku su čuli svi sladokusci, ali verovatno ne znaju da je to što im sa tanjira apetit mami – relikt prošlosti. Tačnije, pleistocena. Ledenog doba. Ali, da ne kvarimo apetit, evo objašnjenja.Ohridsko jezero na granici Makedonije i Albanije, jedno od najstarijih na Zemlji, poznato je po endemskom biljnom i životinjskom svetu koji ga nastanjuje od ledenog doba. Najpoznatiji relikt jezera je ohridska pastrmka. Tu je i jegulja koja se mresti u Sargaskom moru.
BILJANINI IZVORI SU JEDNO OD ČUDA KRAŠKIH KRAJEVA. NAJVEĆI SU U VREME TOPLJENJA SNEGOVA I POSLE KIŠE, ALI NE PRESUŠUJU NI TOKOM NAJVEĆIH LETNJIH VRUĆINA.
Izgradnjom brane na Drimu, jeguljama je presečen put do mrestilišta, ali poneka se ipak probije preko specijalno napravljenih zaobilaznica. Jezero se nalazi na visini od oko 700 metara i prostire se na oko 350 kvadratnih kilometara, a najveća dubina mu je skoro 300 metara. Od susednog, nešto više postavljenog Prespanskog jezera, odvaja ga planina Galičica. Kroz porozne kraške stene Galičice, voda Prespanskog jezera preliva se u Ohridsko jezero. Jezersku vodu osvežavaju i dva jaka vrela: Biljanini izvori kod Ohrida i izvor Crnog Drima kod manastira Sveti Naum. Ribari sa Ohrida tvrde da Crni Drim praktično protiče kroz jezero i napušta ga kod Struge. Biljanini izvori su jedno od čuda kraških krajeva. Najveći su u vreme topljenja snegova i posle kiše, ali ne presušuju ni tokom najvećih letnjih vrućina.// Više u ek No 16