Eresundski most koji spaja Kopenhagen u Danskoj i Malme u Švedskoj svetski je poznat arhitektonski poduhvat. Uzdižući se do visine od 57m, most zatim nestaje u vodama kanala Flinte i postaje 4km dugačak tunel. Najduži kombinovani most u Evropi ujedno je i najduži most na svetu koji prelazi državnu granicu.
Ovo dovitljivo rešenje omogućilo je da moreuzom prolaze i veći brodovi, a takođe i da se zaštiti zona oko aerodroma „Kastrup”. Put sa 4 trake za motorna vozila proteže se mostom, dok se ispod ovog nivoa nalaze trake za železnički saobraćaj. Pri ulasku u tunel saobraćaj se spaja u 5 manjih tunela od kojih su četiri namenjena motornom i železničkom saobraćaju, a peti je rezervisan za evakuaciju.
Za potrebe ovog projekta, na mestu gde most postaje tunel, izgrađeno je veštačko ostrvo Peberholm (ostrvo Biber) uz obližnje prirodno ostrvo Saltholm (ostrvo So). Veštačko ostrvo dugačko 4km napravljeno je od materijala sa dna mora. Fascinantno je da je Peberholm u potpunosti prepušten prirodi i za dve decenije koliko postoji, na njemu se razvila jedinstvena flora i fauna. On predstavlja ekološku stanicu, a mnoge biljke i ptice koje ga nastanjuju predstavljaju retke i ugrožene vrste. Budući da se živi svet razvija bez ljudske intervencije, Peberholm je posebno mesto gde se može pratiti proces nastanjivanja, razvoja i razmnožavanja biljnih i životinjskih vrsta.
Iako je Eresundski most prevashodno inženjerski poduhvat, doneo je i neočekivane ekološke benefite. Pored ostrva Peberholm, sami podvodni delovi pilona mosta postali su mesto razvoja koralnih vrsta. Interesantno je koliko se živi svet razvio od 2000. godine kada je izgradnja mosta završena, a kako se svake godine otkriva nova vrsta, čini se da je ovo izolovano stanište, pravo utočište za sav živi svet. // Vest pripremila Anđela Ećimović, inž. arh.
