FORMA LETNJIKOVCA PODSEĆA NA LEVAK, ŠTO BI SE SIMBOLIČKI MOGLO TUMAČITI KAO ALEGORIJA „ULAZA“ ODNOSNO „PRETAKANJA“ JEDNOG OBLIKA PROSTORA U DRUGI, PRI ČEMU JE SAM LEVAK ZAPRAVO JEDAN NOVI, TREĆI – MEĐUPROSTOR. PROJEKAT U SVOJOJ SUŠTINI ODRAŽAVA IDEALNU RAVNOTEŽU IZMEĐU PRIRODNOG I STVORENOG, ODNOSNO ZATEČENOG I GRAĐENOG AMBIJENTA. IGRA DUALITETA PRISUTNA JE KAO NEPRESUŠNA INSPIRACIJA PODUHVATA.
Tepoztlan je gradić smešten u udolini između kamenitih litica, južno od Meksiko Sitija, na 50 kilometara udaljenosti od ove metropole. Poznat je po svom dobro očuvanom istorijskom jezgru i predivnoj, gotovo netaknutoj prirodi. Njegovi duboki kulturni koreni već decenijama privlače pisce, pesnike, slikare i muzičare, koji su se u njemu obreli kao u svom zavičaju ili utočištu tokom odmora. U ovakvom prirodnom i istorijskom kontekstu rodila se ideja za projektovanje odmarališta koje bi činio kompleks bungalova različite veličine i forme, namenjenih rentiranju na godišnjem, mesečnom ili dnevnom nivou. Prvi od ovih objekata, Tepoztlan Lounge, sagrađen je tokom 2012. godine i nosi obeležja centralnog komunalnog prostora za slobodno uživanje u prirodi. Specifičnost ovog objekta, smeštenog na velikoj i brižljivo odnegovanoj travnatoj površini, jeste upravo susret i sinteza kultivisane i divlje prirode.
Projekat se zasniva na tri odvojene funkcionalne jedinice. Svaka od njih namenjena je osnovnim čovekovim aktivnostima i definisana vrlo jasnom i jednostavnom arhitektonskom „kutijom“: prva sadrži otvoreni bar sa malom kuhinjom, a sa spoljašnje strane priključeni su toalet i svlačionica; druga je predviđena za dečju igru, ali se takođe može koristiti i kao soba za čitanje kada temperatura tokom noći padne; treća, čija je površina najveća, predstavlja prostor za dnevni boravak – ograđeni, miran i udoban prostor za razgovor, druženje, gledanje televizije i sl.
Dizajn bazena je deo istog projektnog zahvata, te takođe izražava opredeljenost za snažnu karakterizaciju prostora. Njegova forma neodoljivo podseća na formu samog letnjikovca, i to u delu u kome prati zalučenost gabarita, a svojim jajolikim oblikom se poistovećuje sa jednom od tipičnih tvorevina same prirode. // ek MARE JANAKOVA GRUJIĆ- Više u EKO KUĆI No08
ARHITEKTONSKO REŠENJE BAZIRA SE NA TRI „KUTIJE“ – SOBE KOJE SU SMEŠTENE U TEMENIMA JEDNAKOSTRANIČNOG TROUGLA, DOK JE PROSTOR MEĐU NJIMA BEZ ZIDOVA, DEFINISAN ZALUČENOM FORMOM KROVA I PODNOG POSTAMENTA.
Peta fasada objekta – ravan krov kroz koji neometano raste drveće originalno zatečeno na lokaciji.
Dnevni boravak sa kaminom i improvizovanim ležajem.